Контакт

 

EmailIcon-1005x1024Јавите нам своје предлоге, савете, језичке недумице о којима бисте волели да пишемо.

 

jezikofil@gmail.com

kontakt@jezikofil.rs

 

 

коментара

  • Било би добро да отворите рубрику о исправном коришћењу (у писању и изговору) интернет израза и термина. Замишљам то као неку врсту интернет речника. Веома би нам значило и тумачење неких кованица које млади користе, а ми старији нисмо баш у току. На пример: забаговати, фејвовати, хастинговати… , и то тако да се да најприближније и најкраће могуће објашњење. Хвала.

  • 14. VI 2017. сте писали: ,,У актуелном, важећем правопису именица интернет пише се као заједничка именица, значи, малим словом, док се у ранијем издању правописа препоручивала употреба великог слова, као код властитих имена, будући да је ова реч била нова и означавала нови производ савремене технологије.“ Ово правило ми није јасно. Мислим да се не ради о заједничкој именици која означава врсту ствари. Напротив, изгелда ми да треба користити велико слово и зато што је Интернет по својој природи и намени јединствен и недељив. Не би имало смисла замишљати различите ,,интернете“ као инстанце појма глобалне мреже. Може се говорити о различитим мрежама (са малим м!) ограниченог опсега, али глобални Интернет је један и то је његова суштина. Такође не видим да је за претходно правило о коришћењу великог слова и ваљан разлог могао бити то што је Интернет био нови производ савремене технологије. То звучи као да је Интернет робна марка, а он то није.

  • Да ли је правилно написати Радила сам као оператер у кол-центру? *

    * Ovaj pojam najčeće pišu call centar.

    • Мислимо да су варијанте са цртицом (кол-центар) и чак спојено (колцентар) сасвим прикалдне у обеежавању овог појма у српском језику

  • Pozdrav, pre svega moram da kažem da je super ovo što radite 🙂 Interesuje me vaš pristup rečima „outsourcing“ i „sourcing“, koje se u današnje vreme sve češće čuju u poslovnim razgovorima.

    • Српски језик за сада, по нашем сазнању, није нашао одговарајући превод овог англицизма, те се он и даље помало незграпно често чак и пише изворним алфабетом. Наравно, не значи да ће се неки преводни еквивалент и појавити, јер различити термини (било они рачунарски, или економски и сл.) опстају у свом изворном облику, овај је специфичан, јер је релативно новијег датума, а најприближнији превод би био спољашње ангажовање или спољни ресурси, што опет не задовољава одређене терминолошке захтеве (да термин буде једночлан, једнозначан, прозиран, стандардизован и сл.), тако да ћемо засада морати да сачекамо и видмо да ли ће се кроз употребу наметнути неко срећније решење.

  • Poštovani,

    Interesuje me da li postoji prevod engleske reči „optional“ sa istim korenom. Nailazim na „opciono“ i „opcionalno“. Koji je od ova dva oblika ispravan? Hvala.

  • Не знам да ли има смисла указивати људима на један плеоназам који се умигољио у језик и доживљава се као правило. Мислим конкретно на конструкције „око десетак“, „око педесетак“, „око стотинак“ и све остале. Као да оно „педесетак“ већ не значи „око педесет“. Као да ће исказ бити јаснији, прецизнији. Исто важи и за оно што са већ помињао у теми о спортским новинарима – „Изгубили су са 0:2, са 78:90…“ У жељи да буду прецизни, да учврсте исказ, они направе двоструку негацију.

    Поздрав редакцији, дипл. инж. Зоран Ђорђевић, дугогодишњи члан форума о језику http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php

  • Како бисте писали, Господ над војскама или Господ Над Војскама?
    Како уопште у верском тексту писати имена Божја?
    Хвала.

  • Зашто се укоренио облик „везано за…“ увек и свуда, без обзира на род објекта? Ево неких простих примера:
    – Тај уговор, везано за…
    – Та дискусија, везано за…
    Зашто уговор не би био везан за…, дискусија везана за…?

  • Да ли је правилно користити именицу простор у множини, у реченицама типа: „На просторима бивше Југославије“, „На овим нашим просторима“, „На просторима око Београда“? Колико има тих просторâ? Да ли Русија има више просторâ од Србије? Колико комада више?
    Слично је са робама на иностраним тржиштима.
    По тој логици ја могу да саставим овакву реченицу: „Уочи поста рибе поскупе“.

  • Да ли су правилно коришћење „да“ у значењу „што“? Обратите пажњу и запазићете да се скоро увек говори овако:
    – Драго ми је да си оздравио/да си купио нов ауто/да си положио испит…
    – Добро је да је већ једном пала киша/да је отворена нова продавница…
    – Дивно је да деца верују у бајке.
    – Поносан сам да смо отворили оволико нових фабрика.
    Можда је правилно, али су лепше и логичније конструкције са „што“.

Оставите коментар