Ужасна срећа 4


 

 

Она делује ужасно срећно.

 

Откад је срећа ужасна? У жаргону може бити и ужасна и страшна. Чак и страва! Међутим:

 

Она делује изузетно / много / невероватно срећно.


Leave a comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

4 thoughts on “Ужасна срећа

  • Јелена Думић

    Ја бих мало друкчије посматрала и тумачила ову појаву. Истине ради, на оваквом одређењу инсистирају строги нормативисти, који неретко веома круто покушавају да примене своја правила на семантичка питања. Чини ми се да је ово добра прилика да еминентни стручњаци за српски језик размисле и можда ревидирају ставове неких нормативиста о овој појави.

    Строги нормативисти се противе да се каже СТРАШНА СРЕЋА јер сматрају да је придев СТРАШАН употребљен у свом основном значењу – КОЈИ ИЗАЗИВА ОСЕЋАЊЕ СТРАХА, те овакву употребу придева СТРАШАН проглашавају супстандардном. Међути, ако консултујемо Речник српског језика (Једнотомник), приметићемо и следеће значење придева СТРАШАН: КОЈИ ОСТАВЉА ИЗУЗЕТАН УТИСАК, САСВИМ ДОБАР.

    Ја не видим у таквим примерима ништа проблематично, за разлику од нормативиста, јер она илуструје појаву која се у лексичкој семантици назива ЕНАНТИОСЕМИЈА – појава да једна лексема унутар своје полисемске структуре има два супротстављена значења. Тако придев СТРАШАН може значити: 1. КОЈИ ОСТАВЉА ЛОШ УТИСАК, ВРЛО СЛАБ. Али и: 2. КОЈИ ОСТАВЉА ИЗУЗЕТАН УТИСАК, САСВИМ ДОБАР (Једнотомник).

    Желим и да скренем пажњу да се овакве речи значењски понашају као ИНТЕНЗИФИКАТОРИ. Стога, ИЗУЗЕТНА СРЕЋА није у потпуности семантички еквивалент синтагми СТРАШНА СРЕЋА. Можда грешим, али мени моје језичко осећање сугерише да је СТРАШНА СРЕЋА већа и јача од ИЗУЗЕТНЕ СРЕЋЕ. Пошто је реч о ИНТЕНЗИФИКАТОРИМА, чини ми се да њих не треба забрањивати јер они увећавају наше лексичко богатство и омогућавају нам да исказујемо најсуптилније семантичке нијансе.

    Хтела бих још да додам да Једнотомник ову појаву не сврстава у жаргон. Код придева СТРАШАН налазимо квалификатор РАЗГ. То указује да је ова појава карактеристична за разговорни језик, чиме се указује да је то пре свега питање стилског регистра. Можда није прикладно рећи СТРАШНА СРЕЋА у неким изразито формалним приликама или у излагањима у којима настојимо да не озносимо субјективне оцене, али ми се чини да нема основа да се ова појава проглашава супстандардном или непожељном. Оно што је стилски неприкладно у једној ситуацији не мора бити неприкладно и у некој другој

    • Језикофил

      Драга Јелена,

      Хвала на коментару.

      Нисмо доводили у питање постојање лексичких појава као што су полисемија и енантиосемија. Напротив, нашим коментаром скрећемо пажњу на то да се, у зависности од стилског регистра, могу употребљавати различите лексеме. Слажемо се да овакве конструкције нису непожељне у одређеним регистрима и додајемо неколико лексема којима их можемо заменити у ситуацијама које захтевају другачије изражавање.

    • Језикофил

      Речник српског језика не бележи прилог „пресрећно“, али верујемо да је апсолутно у духу српског језика и да у овом контексту може заменити прилошку синтагму изузетно/ много/ невероватно срећно, у значењу „необично, много срећно“. Наравно, све зависи и од одабира стила, некоме „изузетно срећно“ може звучати прихватљивије, јер говори о високом степену среће, док „пресрећно“ упућује на последњу фазу тог осећања после кога нема даље.