Лектура за минут

Αλέξης Τσίπρας

Написао/ла Језикофил

Дан после историјског референдума на коме су Грци рекли „не” мерама штедње и ултиматумима кредитора, после поновног тријумфа Алексиса Ципраса, српски медији још увек нису савладали како се пише име популарног грчког премијера. Име Алексиса Ципраса (грч. Αλέξης Τσίπρας) у осталим светским језицима, рецимо енглеском, немачком, француском, шпанском, пише се Alexis Tsipras, па су се многи новинари повели таквим начином писања. Уколико нису већ давно усвојена, за страна имена српски правопис поштује принцип фонолошке транскрипције, то јест правила ʻпиши како се у датом језику изговараʼ.

С обзиром на то да Грци у презимену свог премијера изговарају глас који иначе бележимо словом Ц (Грциpro_v_0090513 немају слово којим би га написали, те користе диграф ТС), нема разлога да бежимо од његовог записивања према правилима српског правописа – једно слово, један глас. Уосталом, зашто би неко писао енглеску транскрипцију Тсипрас, а не онако како пишу сами Грци, Τσίπρας? И зашто у ово топло лето не бисмо јели цацики (грч. Τζατζίκι), и само тако га исправно писали, а не погрешно – тзатзики?

др Марина Николић

коментара

  • А да вратимо старословенско ѕ које су Македонци задржали? Мени баш лепо изгледа ѕаѕики.

  • Τζατζίκι се у грчком изговара као дзадзики, дз као један глас. По Правопису српскога језика (т. 193) грчко TZ се преноси у српски као ДЗ, а ТΣ се преноси као Ц. Дају следеће примере: Хадзопулос, Андрудзос, Боцарис. Треба дзадзики, а не цацики.

    • ДЗ није фонема у српском језику, може да се јави у неким у дијалекатским облицима, али није део старндарног језика. Може да се јави и као алофонска артикулација у споју две речи, као нпр. „отац би рекао“, али нема фонемску вредност.

  • ΤΣ се изговара као Ц, али у грчкој транскрипцији страних презимена мења српско Ц и Ћ. Цекић = Τσέκιτς ; Ћосић = Τσόσιτς (Грци га изговарају као Цосиц јер тешко праве разлику у изговору између Ц и Ћ, као и Срби између њихових Δ и ΝΤ , Θ и Τ).

    ΤΖ је по грчком изговору нешто између Џ и Ђ. Ђорђевић се пише Τζόρτζεβιτς , Џордан = Τζόρνταν. У писању мења слова Џ и Ђ,
    а у изговору је нешто између та два слова (Срби могу да изговоре тај глас, али немају графизу за њега, не могу да га напишу).

    Ако бисмо се придржавали логике, у транскрипцији грчке речи τζατζίκι би могло да се пише само као ђађики или џаџики, а цацики никако, јер Грци имају послебно слово/диграф за Ц (ΤΣ) које се не користи у речи ΤΖΑΤΖΙΚΙ vs ΤΣΑΤΣΙΚΙ (лепо се види разлика у графизи).

    Други је проблем што то пара уши, посебно језикословцима 🙂

    Срдачан поздрав!

Оставите коментар