Алиса у земљи недоумица 4


alice-in-wonderland-5

-Алиса, слушаш ли ти мене док ти читам?

Крај је тромесечја. Јесте ли прочитали лектиру? Све школарце муче такве бриге, у сосу су и они мали, у нижим разредима, а посебно кад их дочека наопак превод Алисе у земљи чуда из ког дајемо примере:

„Извините, госпођо, да ли је ово Нови Зеланд или Аустралија?“ – и Алиса покуша да направи кникс. (Замисли да падаш и да притом правиш кникс! Верујеш ли да би ти то могла да изведеш?)

Али, на овој бочици није писало „Отров“, зато се Алиса усуди да напитак проба и, пошто јој се учинио врло пријатним (имао је некако у исто време и укус пите од трешања, и шатоа, и ананаса, и печене ћурке, и карамела и врућег препеченог хлеба премазаног маслацем), она га надушак искапи.

Ови примери су нам се учинили интересантним због употребе страних речи. Стране речи су често неопходне и оправдане, но има и оваквих примера, где би се оне могле до краја превести или заменити разумљивијим за деветогодишњаке, који ову лектиру читају. У првом примеру кникс би требало заменити речју наклон, а у другом примеру шато би се могао заменити кремом (од ваниле) или пудингом, што се може наћи у другим преводима. Сматрамо да поменуте речи немају функцију богаћења речничког фонда ученика, већ само непотребно збуњују, за разлику од неких других речи из романа, попут надушак, таваница, леја, крокет, пух и сл., чије значење ученици најчешће на почетку не препознају, али, уз одговарајуће објашњење, брзо разумеју и усвајају, чиме доприносе обогаћивању сопственог језичког израза.

др Марина Николић


Leave a comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

4 thoughts on “Алиса у земљи недоумица

  • Душан Гојков

    Не слажем се, госпођо Николић.
    Кникс, опростите, није обичан наклон, већ већ веома посебан женски наклон из поштовања. Тачно се зна како изгледа, и како га изводе девојчице, како девојке, како удате жене. Зна се и како се мења, у зависности коме се поштовање указује.
    И шато није крем од ваниле, већ крем од жуманаца и белог вина. Истина, може имати укус ваниле. Али, то онда није шато, него забаљоне.

    • Језикофил Аутор чланка

      Поштовани господине Гојков,
      Нигде није писало да су кникс и наклон, тј. шато и крем апсолутни синоними који се у свакој ситуацији могу равноправно замењивати и једни уместо других користити, нити је ико спорио да кникс и шато имају своја конкретна значења (која су уредно речнички забележена), овде је само наглашено да у оваквој врсти литературе, која је првенствено намењена деци млађег узраста (а Алиса је, чини ми се, део лектире првог или другог разреда основне школе) треба размислити о томе да се нераспрострањене стране речи евентуално замене својим приближним еквивалентима, у овом случају то би били наклон (што је хипероним у односу на кникс који је посебна врста наклона) и крем (шато је врста крема) и то у случају да они не нарушавају разумљивост текста, а у исто време текст чине приближнијим деци тог узраста. Наравно, друго решење је оставити све буквалне преводе и непознате речи дефинисати у фуснотама испод текста. Ово је само предлог и повод за размишљање, таквих примера има у преводилашву доста и преводиоци и лектори се свакодневно суочавају са таквим изазовима и недоумицама, у шта сте сигурно и сами упућени.
      (С.Н.)

      • Драгољуб

        Ово уопште није ствар превода. Прво, кникс је немогуће направити током пада, а наклон вероватно јесте, па се употребом речи наклон (уместо кникс) нарушава значење. Међутим, проблем је што у данашње време вероватно нико, па ни у Енглеској, не зна да направи кникс нити зна шта то означава.
        Зашто кажем да то није питање превода. Лично сам се као ђак осећао врло нелагодно налазећи у лектири српских писаца речи попут гуњ, антерија, кафтан, реденгот и сл. Реч је о одевним предметима који се више не користе (или се користе у срединама мени далеким). Ево ни до данас не знам тачно шта је кафтан, а шта реденгот. Да ли ћемо предлагати да се реч „цилиндар“, у лектири за ОШ, замени речју „шешир“, јер ето ко још данас носи цилиндар, и шта ће та реч деци?
        Не, не, треба да остане „кникс“ и треба да стоји у фусноти или на крају објашњење. И то објашњење не обогаћује речник – то објашњење обогаћује општу културу.