Црномањаст


Црномањастпише: Марина Николић

„Види како је леп, овако црномањаст! Исти Колин Фарел.“, рече Лаки представљајући ми свог друга. Сви су заћутали. Не због неспорне лепоте српског Колина Фарела, већ зато што су се, свако за себе, запитали шта заправо тачно значи реч црномањаст. „Кад сам био мали, мислио сам да ми тако говоре јер сам мали и црн. А данас… па у суштини, и даље тако мислим, без обзира на висину од 180 центиметара.“ Сви су се засмејали.

Млади господин не би требало да се узрујава – придев црномањаст означава особу тамне пути, с тамном косом и очима. О томе сведоче сви српски релевантни речници, али и бројне анкете спроведене у различито време вођене од стране значајних лингвиста. Народна етимологија је кривац за погрешно тумачење. Наиме други део сложенице -мањаст не значи величину (или висину), већ је настао, према етимолошким речницима, од речи маст која значи нешто густо што има особину да се размазује, па према томе и недовољно прозирно. Реч маст у једнотомном речнику Матице српске као друго значење наводи боја људске коже, пути, лица.

За означавање тамнијег тена користи се, мада ређе, и придев црнпураст. То је такође сложена реч, у којој је други део настао од глагола пурити (се) у значењу пржити, пећи, кокати, обливати врелом водом. Глагол пурити (се) препознајемо у сложеном глаголу зајапурити (се).

Поред придева црномањаст и црмпураст, постоје још неки који означавају боје, а користимо их за описивање људи, њихове косе или очију – смеђ, плав, риђ и сед. У различитости се налази лепота, па уживајте у својој коси које год да је боје, па и онда када постане седа.

 

Leave a comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *