Реч дана

ДА ЛИ ЛЕЖЕЋИ ПОЛИЦАЈАЦ СПАВА ИЛИ САМО ЛЕЖИ?

Написао/ла Језикофил

На конкурсу за најбољу нову реч 2006. године у Хрватској прву награду однела је реч – успорник. Чак и без дефиниције, јасно нам је да је у питању предмет који нешто или некога успорава, који служи за (нечије) успоравање – а коме је успоравање неопходније него учесницима у саобраћају?! Дефиницију лежећег полицајца данас не можемо наћи ни у једном речнику српског језика иако је сâм термин широко прихваћен – од саобраћајних стручњака до тестова за полагање вожње.

У Правилнику о техничким средствима за успоравање саобраћаја на путу термин лежећи полицајац дат је под наводницима, што говори о његовој неформалној употреби, док је као термин узет вештачка избочина, која је и дефинисана  као „техничко средство за успоравање саобраћаја конвексног профила на коловозу које ограничава брзину кретања возила”.

С лексичке стране, спој лежећи полицајац био би лексикализована синтагма, односно јединица која је по својој структури синтагма, али се по већини осталих својих својстава приближава речима, као што су нпр. морски пас, слепи миш, атомска бомба итд. (в. Прћић 2011: 59).

У структури ове синтагме препознајемо глаголски прилог садашњи глагола лежати – лежећи, који је у конструкцији лежећи полицајац добио особине придева, тј. претрпео адјективизацију. Ово постаје продуктиван модел творбе описних придева: текући, -а, -е (текућа вода), висећи, -а, -е (висећи мост), летећи, -а, -е (летећи тањир), а самим тим може постати део различитих устаљених израза, нпр. клечећи став, крстарећа ракета, пратећи вокали, светлећа реклама, седећи став и сл. (Клајн, Пипер 2013: 255). Чак је и облик лежећи обрађен као прави придев у Речнику САНУ и део је различитих устаљених синтагми као што су лежећи положај, лежећи став (’при коме је тело водоравно положено’), лежећи болесник (’који је болешћу везан за постељу, за лежај, који се одмара лежећи’) и сл.

У чему је онда проблем с лежећим полицајцем и има ли уопште проблема? Овакво успоравање вожње возачи су вероватно у једном тренутку видели као присилно и наметнуто. Сва је прилика да је таква физичка препрека отуда и прозвана „полицајцем”. С. Јокић у чланку из Политке онлајн од 27. маја 2017. године каже да „овај термин није на месту, јер се на известан начин подсмева једној професији и њеним припадницима, униформисаним саобраћајцима који брину о нашем животу на улицама и путевима”, предлажући да изаберемо неку подеснију кованицу уместо лежећег полицајца.

Занимљиви су и коментари читалаца Политике онлајн. Један читалац предложио је да се лежећи полицајац назове хајдук или путни хајдук (с обзиром на то да чека у бусији као хајдуци), а остали предлози су: брзинска препрека, контролор брзине, блокатор брзине, брзински регулатор, чувар деце, мини препрека на путу. Други читалац је предлагао изведенице од глагола кочити – кочник, укочник, искочник, закочник, а трећи – успоривач брзине возила. У анкети коју смо поставили на Фејсбуку на страници ’Сваког дана по једно правило из области језичке културе’ учесници су као могуће заменске речи и синтагме за лежећег полицајца предлагали: успоривач саобраћаја, грбина, принудни успоривач (брзине), смањивач брзине, командир, кочко, аутоуспоравач, возилоуспоривач, лежач, асфалтни статик и сл.

У енглеском језику лежећег полицајца зову speed bump (буквалан превод био би ’брзинска избочина’ или ’избочина за регулисање брзине’), speed hump (’брзинска грба или избочина’), а познати су и називи sleeping policeman (буквално – ’спавајући полицајац’) и lying policeman (’лежећи полицајац’). У руском језику званичан назив је иску́сственная неро́вность (’вештачка избочина’) или неформално лежачий полицейский, слично као и у бугарском – легнал полицай (’лежећи полицајац’). У француском такође постоји неколико назива – un ralentisseur (’успоравач’ или ’оно што успорава’), а ту су и називи gendarme couché (’спавајући полицајац’ или ’жандар’), који више није у употреби, и dos d’âne (буквално – ’магарећа леђа’). У шпанском језику у питању је guardia dormido (’спавајући стражар/полицајац’) или guardia tumbado (’лежећи стражар/полицајац’), док је италијански назив dosso artificiale (’вештачка избочина/препрека’).

Као што видимо, термин лежећи полицајац поприлично је распрострањен у разговорној традицији више различитих језика. Иако су могући и други називи, од којих је један вештачка избочина, питање је да ли је лежећем полицајцу могуће наћи одговарајућу замену, поготово у форми једне речи (за шта су најбољи предлози успорник, успоривач, блокатор, кочионик, избочина, препрека, принудник и сл.). Тренутно, рекли бисмо, лежећи полицајац не иде нигде – његово је место у лексичком систему српског језика чврсто осигурано.

С.Н

Прочитајте цео прилог у часопису Језик данас на овом линку.

Оставите коментар