Реч лингвисте

Да ли се некада старело и слабело

Написао/ла Језикофил

 Марина Спасојевићпише: др Марина Спасојевић (научни сарадник Института за српски језик САНУ)

Док се једна бака на аутобуској станици правда: „Хвала ти, сине! Остарело се, ослабело се!, прихватајући помоћ предусретљивог момка да јој понесе цегер, две (скоро исто!) сређене девојке се погледаше и запиташе се одакле је старица пристигла, понављајући: „Остарело се, ослабело се… Е, али да ли су у праву!? Могла је она да приспе из јужнијих и источнијих крајева Србије, али није морала да би употребила ове облике. Присетимо се „глагола у боји и правила да глаголи настали од придева имају наставак –ети (у ијекавском –јети) када значе ’поста(ја)ти онаквим што значи придев у основи’ (непрелазни медијални), а наставак –ити када значе ’(у)чинити нешто таквим’ (прелазни активни). Ово важи и за друге глаголе настале од придева нпр.: гладан, груб, глув, глуп, жедан, нем, пуст, ружан, сирот, трудан, хладан итд. када имају оваква значења. Тако треба говорити: Одједном је огладнела, а Дуга шетња ју је изгладнила; Кожа јој је на ветру грубела, али Тежак живот јој је огрубио лице; Село је запустело, али Војска је опустила село; Сви су се обрадовали кад су чули да је затруднела; Напољу је баш захладнело… Иако је у језичкој пракси чешћа грешка да се код глагола који значе да неко добија неку особину, постаје некакав, јављају облици на –ити, код неколико глагола среће се обрнута појава. Тако се веома често може чути и прочитати: Оживели су привреду уместо Оживили су привреду; Разбеснеће и излудеће га својим поступуком уместо Разбесниће га и излудиће га; Ослепео га је уместо Ослепио га је; и крајње непопуларно, а  поврх свега и неправилно Поскупеће струју уместо Поскупиће струју итд.

Међутим, како је језик жива, динамична материја – подложан је променама. У њему је видљиво застаревање и повлачење једних јединица или облика, ширење других, те паралелна употреба јединица са истом вредношћу…

Остарело се

Остарело се, па морам овако
слика преузета са сајта www.fun2video.com

Изгледа да није погрешила ни наша бака, а нису „у криву ни наше девојке. Наиме, глаголи изведени од придева матор, слаб, стар у значењу ’постајати матор,  слаб, стар’ у данашњем језику углавном гласе маторити, старити, слабити, док се маторети, старети, слабети повлаче из употребе. Они су сада, дакле, секундарни (споредни), али не и неправилни. Такође, када ови глаголи имају префикс, у језичкој пракси још увек живе и облици попут оматорео, ослабеше, остареће у значењу ’постати матор, слаб, стар’, и то много чешће него код глагола без префикса.  Облици попут оматорио, ослабише, остариће данас су актуелни и у знaчењу ’постати матор, слаб, стар’ и у значењу ’учинити маторим, слабим, старим’. Свакако, има и глагола који су настали од придева код којих се могу прихватити обе варијанте, као на пример: трулети и трулити ’постајати труо’.

У колосек глагола са наставком –ити скоро да су прешли глаголи изведени од придева који се завршава на -ав и када су непрелазни медијални и када су прелазни активни, као блесавити, килавити, лабавити, млитавити, мршавити, ћелавити, ћопавити, ћоравити и сл. Тако ћемо рећи: Он се све време блесавио, али није успео да заблесави и мене; Омршавила је много; Оћопавио је од тих ципела и Те ципеле су га оћопавиле. Облици попут олабавео, омршавео у значању ’постати лабав, матор’, такође, представљају секундарне облике. Међутим, има и оних глагола насталих од придева који значе ’поста(ја)ти онаквим што значи придев у основи’ али да су им правилни само облици на -ити, па тако само можемо рећи да су наше девојке задоцниле или закасниле да погледају неки речник или језички приручник, који облике из наслова не искључују из норме.

И да не оставимо недоумицу из наслова – још нема еликсира младости. И даље ће се старити и слабити, само у мало другачијим облицима…

1 коментар

  • У српском језику постоји и ”грубила”, а не сам ”грубела”, село је ”запустило” такође постоји, ”затруднила” такође постоји, а не само ”затруднела”. Каже се и ”захладило је напољу”, а не само ”захладнело”.

    Примери које наводим, поглавито припадају ијекавском изговору, који је такође део српског језика. Рекао бих да ове форме у ијекавском, имају неку липу везу и с икавским изговором.

    Варијантност у српском језику полако се круни. Када мени преводиоцу наруче превод на српски, прво што питам клијента, је прецизирање географске дестинације текста. Из више разлога.

Оставите одговор на скордиск X