Правило на дан

ДА ЛИ СМЕМ У ПАДЕЖ АКО НИСАМ УДАТА?

Написао/ла Језикофил

У јеку све чешћег инсистирања на родној равноправности у граматичким и творбеним језичким категоријама, и сами новинари, који су редовни потпаљивачи дебата треба ли жена психолог да се зове психолошкиња, превиђају нека правила о томе како се деклинирају презимена жена, тиме наносећи више штете својим текстовима и родној равноправности него дилема да ли се од војника твори војникиња.

Оно што новинари превиђају јесте да иако су презимена женских особа по правилу непромењива, за разлику од презимена мушких лица, падежни односи се у том случају могу исказати увођењем личног имена испред презимена. Дакле, од Зоране Михајловић, од Ане Брнабић и сл.

Уколико се презиме женске особе пак употреби самостално, падежни однос се може исказати обликом присвојног придева изведеног наставцима -ева/-ова или наставком -ка, нпр. Јовановићева и сл., и тада би презиме имало придевску промену, нпр. „Узели смо уговор од Јовановићеве“.

Треба нагласити да се у савременом стандардном језику двојством облика типа Јовановић-ева : Јовановић-ка презиме женске особе не маркира по критеријуму – припадности оцу или мужу, јер је та семантичка разлика данас из различитих разлога потпуно ирелевантна, као што треба да буде ирелевантно да ли је жена удата или не. Међутим, треба нагласити да се „облици презимена с наставком –ка махом одржавају у колоквијално-фамилијарном говору и то углавном у двосложних именица, оних у којима је други слог сегмент -ић, попут: Ив-ић+ка, Кат-ић+ка, Срд-ић+ка и сл., мада и у овим случајевима предност имају облицима на –ева (Ивићева, Катићева, Срдићева)“ (одлука Одбора за стандардизацију српског језика).

Још 2003. године Одбор за стандардизацију српског језика закључио је да је „противна стандарднојезичком систему пракса накарадно уведене непроменљивости презимена женских особа (тип: `То је изјавила Пешић`). Апсурдност такве појаве је и у томе што се тако употребљено презиме женске особе не може никако пренети у друге, зависне падеже (не може се рећи: *То смо чули од Јовановић; *То се односи на Павловић; *Реч је о нечему што је у вези с Пажин и сл.)“. И поред тога често ћемо прочитати, чак и у виђенијим листовима, да је: Михајловић рекла; Брнабић урадила и сл.

Као што видимо, језичких зачкољица има на различитим корацима, међутим, док не схватимо да није језик тај који нас дискриминише, већ институције и појединци са позиције моћи, неће нам бити нити боље нити другачије.

С. Новокмет

коментара

  • док не схватимо да није језик тај који нас дискриминише, већ институције и појединци са позиције моћи, неће нам бити нити боље нити другачије.
    Odlično sročeno!

  • Господо лингвисти, ви сте криви за овакве наслове: http://www.rts.rs/page/sport/ci/story/128/ostali-sportovi/3285290/srebro-za-bozanic-na-oi-mladih-u-buenos-ajresu.html
    Зашто не опоменете угледне медије да се овако не пише? И на РТС-овом и на „Политикином“ сајту могу се сваког дана, буквално сваког дана, наћи овакви наслови.
    Брнабић, Михајловић, Шпановић, Меркел, Меј… никада се не мењају по падежима.
    Да ли је то нека нова мода, или жеља новинара да Енглезима олакшају превођење, не знам. Ко зна колико сам пута РТС-у на овакве чланке остављао коментар да они нису гласило неке месне заједнице него озбиљна телевизија.
    Данас је госпођа Николић гостовала у Београдској хроници и говорила о бирократском језику, па би могла да искористи свој утицај и направи прилог и о овоме.

    • Можда сам досадан са овом темом, али за мене су овакве конструкције недопустиве, посебно у тако угледним новинама:
      – „Према речима Михајловић, инжењери и фирме ангажоване на тој деоници раде даноноћно…“

      Извор:
      http://www.politika.rs/scc/clanak/416053/Mihajlovic-Deonicu-Ub-Lajkovac-pravili-od-blata-i-gline

      • Опет ја са истим питањем. Пример је из данашње „Политике“:

        Он није желео да каже зашто је Видак одлучила да се не жали, а најавио да ће се огласити када добије пресуду која је постала правоснажна.

        Након што је пресуда постала правоснажна, Видак је обавезна да се јави на издржавање казне коју јој је изрекла судија Момирка Тешић ;5. септембра. Видак је тада проглашена кривом за напад на судију которског Суда за прекршаје Јелену Станишић.

        Извор: http://www.politika.rs/scc/clanak/416365/Sara-Vidak-se-nije-zalila-na-presudu

Оставите коментар