Реч дана

Ђурђевдан

Написао/ла Језикофил

Ђурђевдан или Ђурђев дан јесте црквени и народни празник посвећен Св. Ђорђу. Слави се 6. маја (код католика 23. априла), а за овај празник везани су многи народни обичаји за заштиту, здравље и плодност. С друге стране, тзв. „јесењи Јуриј“ празнује се као Ђурђиц.

Назив „Ђурђевдан“ или дан посвећен Ђурђу, односо Ђорђу (Ђурђе, Ђурађ или Ђорђије, чак и Ђура, јесу варијанте имена Ђорђе) води нас до Св. Георгија, римског војника у гарди цара Диоклецијана, који је мученички страдао током прогона хришћана (на грчком „geōrgós“ ili „jeorgós“ (γεωργός) значи земљорадник). Чинио је чуда и добра дела од којих је победа над аждајом позната из апокрифне књижевности (у уметничким делима се обично тако представља). Георгије (Јегорије, Јуриј) или Победносац један је од најпоштованијих светаца код Словена и у народној култури познат је као заштитник стоке.

Лик Св. Ђорђа везан је за почетак пролећа, за земљорадњу и сточарство, за прво истеривање стоке на пашу. Ђурђевдан се сматра границом између зиме и лета (Ђурђевдан и Митровдан деле годину на два полугођа – „митровско“ и „ђурђевско“ полугође), празник везан за здравље укућана, удају и женидбу младих из куће, плодност стоке и добре усеве. Увече, уочи Ђурђевдана, неко од укућана окити врата и прозоре на кући гранчицама из шуме не би ли година и дом били „берићетни“.

За Ђурђевдан је везан и „Ђурђевдански уранак“ када се раном зором одлази у природу и припрема јагње на ражњу.

Ујутру се укућани умивају водом у којој је стајало разно пролећно биље да би били здрави. Велику важност има и купање на реци, пре сунца (понекад се у реку бацају венци од разног цвећа, или се сипа млеко).

Вуков Рјечник бележи следеће о Ђурђевдану: „На Ђурђев дан у јутру, прије сунца, почињу се први пут купати. Мушкарци се понајвише купају у потоку, а жене и дјевојке донесу у вече кући омаје (да се од њих свако зло и неваљалштина отресе и отпадне, као омаје од кола), и метну у њу свакојака биља, а особито селена, те преноћи, па се ујутру њом купају у градини код селена и код осталог цвијећа.“

На Ђурђевдан су обављани многи обреди и магијске радње усмерене на то да обезбеде благостање стоке за време летње испаше и да је заштите од вештица, вукова, змија и сл. Код Јужних Словена на Ђурђевдан су укидане многобројне забране које су се односиле на храну, тог дана би први пут јели живину или јагњетину, пили млеко, правили сир. На тај празник се практиковало и сакупљање лековитих трава, као и росе, која се користила за лечење.

Извори:

Вуков рјечник

Речник САНУ

Словенска митологија – енциклопедијски речник (Zepter book world, 2001)

 

 

Оставите коментар