Реч дана

Филозофија – љубав према мудрости или љубав према мраку?

Написао/ла Језикофил

пише: Јелена Думић

Платон

слика преузета са сајта www-history.mcs.st-and.ac.uk

Недавно је један господин питао због чега говоримо и пишемо филозофија, а не философија. Изгледа да је био прилично незадовољан тиме што и најновије издање Правописа српскога језика даје предност облицима филозоф, филозофија, филозофски, филозофирати итд., иако се у Речнику уз Правопис констатује да се у стручним текстовима често употребљавају и облици философ, философија, философски, философирати

Потом је и један гимназијалац испричао како његов професор филозофије инсистира на облику философија. Ниједан ученик на часовима тог професора не сме рећи или написати филозофија јер професор то сматра неопростивом грешком.

Наиме, прво што научимо на часовима филозофије јесте да реч филозофија потиче из старогрчког језика. Реч је о сложеници која се састоји од грчког префикса phil(o)- и именице sophia, што би значило љубав према мудрости.

Говорници српског језика су дошли у контакт са овом речи посредством латинског језика. Реч се на латинском језику писала philosophia. Међутим, према правилима традиционалног изговора латинског језика, и то традиционалног изговора западног (немачког) стила, сугласник ,,с” у положају између два вокала се озвучује и изговара као ,,з”. Отуда смо ову реч адаптирали на основу традиционалног латинског изговора као филозофија.

Правопис српскога језика даје предност облику филозофија и на тај начин поштује једно врло важно начело приликом нормирања српског језика, које Павле Ивић и Бранислав Брборић називају континуитет. Дакле, дајемо предност оним облицима који су се укоренили у језичкој пракси будући да су били нормирани и у претходним издањима Правописа.

Наравно, читалац овог текста би се сасвим оправдано могао запитати због чега онда професори филозофије често говоре и пишу философија. И за ово постоји објашњење.

Професор Милош Ђурић, наш уважени класични филолог и филозоф, залагао се да говоримо и пишемо философија. Његова аргументација је била следећа. У старогрчком језику постоји именица zophos, која значи мрак, тама. Стога би облик филозофија значио љубав према мраку, док би једино облик философија могао значити љубав према мудрости.

Треба имати у виду да је лексикологија (наука о значењу речи) много напредовала од времена проф. Ђурића. Лексикологија прави јасну разлику између етимолошког значења речи (које се често назива и историјско значење) и синхронијског значења речи (које се често назива и савремено значење).

Погоди филозофе

слика преузета са сајта pactiss.org

Када отворимо Речник српскога језика и у њему пронађемо одредницу филозофија, видећемо да је основно значење ове речи дефинисано овако: наука о најопштијим законима развитка природе, људског друштва и мишљења, о назорима на свет и живот и о сазна(ва)њу целокупне стварности. Из речничке дефиниције видимо да реч филозофија не значи ни љубав према мудрости ни љубав према мраку. Реч филозофија је интернационални термин и њено савремено значење у свим језицима се односи на научну дисциплину и њена проучавања, а не на љубав према мудрости. Љубав према мудрости јесте етимолошко значење речи филозофија.

На крају крајева, свима је познато да се факултет у Београду на коме се студира филозофија званично зове Филозофски факултет (а не: Философски факултет). И вероватно да професори студенте на том факултету не уче да воле мрак, већ да воле мудрост.

коментара

  • Sjajan tekst, veoma sam zahvalna autoru (ki)! Narocito oko tumacenja reci filozofija, koja je u opste prihvacena u svakodnevnom govoru srpskih intelektualaca (ostali je cak izbegavaju), kao i mnoge druge nepravilno izgovorene ili koriscene reci koje cak koriste u sredstvima informisanja ili recimo imena nekih natpisa! Titlovi u filmovima su cesto „obogaceni“ ovakvim detaljima…Setite se i pogledajte kada prolazite, jedna ulica u centru Beograda jos uvek nosi naziv: Karnedzijeva iako uredno znamo po kome je Karnegi hol dobio ime…a izraze u stilu: „Uzasno sam zaljubljen“, „Jako puno“ (kao da postoji i slabo malo) ili „Kuci sam“ i „U vezi jucerasnjeg sastanka..“ da ne pominjem…
    Najveci sok sam dozivela kada sam u uvodu prvog Klajnovog prirucnika o pravopisu procitala da je bio napisan za potrebe spikera i novinara RTS a, ali da ga niko nije koristio, te da je postao dostupan siroj citalackoj javnosti tek 2003. godine.

  • Језикофил-е, да ли сте грешком написали „српског језика“ одмах иза „Правопис српскогА језика“? Дакле, шта је исправно црпског или српскогА?

    • Није грешка, званичан назив правописа је „Правопис српскога језика“, а у питању су покретни самогласници који се налазе у разним речима, нпр. када/кад, доброга/доброг, твојега/твојег итд. Присуство вокала у овим облицима није обавезно, пошто ништа не мења у значењу или функцији речи, а зависи искључиво од осећаја говорника за „еуфонију“, тј. за складност гласова у акустичком смислу.

  • Kakva glupost. Da li je to larinski jezik mera srpkog jezika? Da li su greske oceva i dedova norma po kojoj treba deca da zive?
    Jezikofile objasni nam i to iz kog jezika nastaje srpaki jezik? Pa kad shvatimo da je to staroslovenski zapitajmo se ko nam je dao pismo? Da li su sv. Kirilo i Metodije koristili latinski jezik da bi Slovenima podarili pismenost ili su koristili tadasnji grcki jezik, tzv. „kini“ dijalekat i starojevrejski? Da li je staroslovenski, pa i srpskoslovenski blizi latinskom ili starogrckom? Dakle, radi se o silovanju jezika. O nasilnom unistavanju sopstvene kulture. Ako je uopste i imamo?
    Zasto da nama uvek i u svemu merilo bude Zapad? Zar mi nemamo bas nista svoje? Bavimo se ovde kao zastitom sopstvenog jezika. A ta zastita nam se svodi na cuvajmo latinizme kao nasu najvecu svetinju.
    Problem oko reci filosofija je u sustini isti kao i problem oko imena sv. Cirilo ili sv. Kirilo. Ako je Zapad u svojoj aroganciji i zelji za apsolutnom moci degradirao svaku kulturu sa kojom je dosao u dodir (i jos uvek to cini, danas gore nego ikad)ne moramo i mi da idemo njegovim stopama lakeisuci i dodvoravajuci se svima i svakome.

  • Bravo Jelena. Odličan tekst. I koristan. Tek ga sad vidim u okviru rasprave na grupi po ovom pitanju. Na internetu ima mnogo pogrešnih informacija, ali makar se una Jezikofil možemo osloniti.

Оставите одговор на Радослав X