Правило на дан

Како и на који начин, зашто и због чега?

Написао/ла Језикофил

Велики број наших људи у дијаспори, упркос упозорењима, дошло је ових дана у Србију. Тим поводом председник Републике Србије рекао је да, услед затварања граница, више „неће бити великих таласа за Ускрс и Васкрс“. А само пет дана раније  министар одбране, Александар Вулин, у отвореном писму председнику Републике написао је следеће: „Председник је примио процену Министарства одбране и сада је на њему да одлучи како и на који начин ће искорисити своја уставна овлашћења и ставити у функцију очувања живота и здравља свих грађана Србије све службе безбедности у нашој земљи“.

У мушком часопису поставља се питање зашто и због чега мушкарци брију груди, док у једној телевизијској емисији оцењујући кандидате позната певачица каже младој певачкој нади: „Лично и персонално сам те вечерас гледала“.

Појава нагомилавања речи истог или сличног значења врло је честа. Овакви плеонастички изрази настали су по принципу синонимије и стилски не представљају добро решење, јер је по среди стилски вишак. Међутим, они имају врло важну прагматичку функцију, њима се исказује реченични фокус, односно високи степен значаја датог дела реченице. Нагомилавањем (или редупликацијом) у реченичном фокусу интензивира се важност тог дела реченице, мада има и оних, на пример, који скрећу пажњу на то да је реч о клишеима и испразном фразирању, што је одлика бирократизованог језика.

 

коментара

  • Да, заиста би се горњим примерима могло додати/придодати (?) још много сличних. На жалост.
    Искористио бих ову прилику да вам поставим питање у вези са неким сличним фразерајима наших политичара.
    1. Председник државе често (увек) употребљава глагол „проводити“ (проводити нешто у дело, проводи реформе), уместо спроводити. Да ли је тај (иначе „западни“) облик исправан и прихватљив – уобичајен/уобичајан (?) свакако није у Србији? (где ставити знак питања)
    2. Врло vs. веома: „врло често“, „веома често“, „врло људи“,..
    3. О имплементацији, императиву (ово је неизоставна фраза спортистаh – било би занимљиво, ако то већ нисте били учинили, да се осврнете и на „спорташки жаргон“ и шаку фраза које невешто врте у круг),.. нећу овом приликом.
    Хвала.

  • Већ сам писао о плеоназмима, па могу и овде. Имам утисак да људи мисле да је прецизније рећи око педесетак него само педесетак или око педесет. И онда направе конструкцију – око око педесет. То се до те мере умигољило у језик да је постало готово стандардно.

    Посебно замерам новинарима на конструкцији „изгубили смо са 2:5“. Двострука негација онда може да се протумачи тако да смо победили са 5:2.

  • Новинари желе да њихови искази буду врло прецизни, па онда претерају и направе плеоназам „око педесетак“ или двоструку негацију „изгубили су са 2:3“.
    Новинари појам „епицентар“ употребљавају у значењу строги центар, сам центар, и то се усталило у том значењу.
    Појам епицентар сеизмолози користе да означе место на површини земље изнад хипоцентра земљотреса, пројекцију центра, који се налази негде у дубини. Из Википедије: „Епицентар је тачка на земљиној површини где се земљотрес најјаче осећа. Налази се вертикално тачно изнад хипоцентра, односно то је ортогонална пројекција хипоцентра на површину Земље.“ Отуда није (технички) коректна формулација: „Епицентар је био … северно од Загреба, на дубини од десет километара.“
    За „епицентар епидемије“ је ово ситничарење, али за „епицентар на дубини од…“ није.

Оставите коментар