Лексичко-стилске особености у београдским културним водичима


пише: Ана Ранђеловић,

истраживач-сарадник Института за српски језик САНУ

У кафићима, ресторанима, књижарама, продавницама и на другим јавним местима широм Београда двапут месечно појављују се нови бројеви културних водича City Magazine и Singidunum Weekly. Будући да се ови часописи представљају као „културни“ водичи, одмах су нас изненадили нетранскрибовани енглески називи које они носе. Зато смо одлучили да испитамо одлике лексике и стила у њиховим текстовима. Завиривши у странице водича, запазили смо да аутори не теже уобичајеном новинарском начину изражавања, већ да махом употребљавају специфичну мешавину колоквијално-разговорног и жаргонског српског језика, желећи да културне водиче учине ближим својим читаоцима.

На лексичком нивоу уочава се изразито учестала употреба страних речи и израза, пре свега англицизама. Јасно је да је у великом броју примера немогуће заменити енглеску реч одговарајућом домаћом речју, будући да су у питању различити неологизми из области технике, информатике и телекомуникација, за које српска реч уопште не постоји. У појединим случајевима, међутим, аутори водича посежу за неодомаћеним и морфолошки неадаптираним англицизмима. У свим бројевима часописа City Magazine постоји рубрика Art (CM 2011, 45–54), а чини се да би за културне водиче на српском језику далеко прикладнији био назив Уметност. Англицизам би требало избећи и у следећим примерима: koliko se oni razlikuju po navikama na setu уместо по навикама на снимању; затим, реч машта изостаје тамо где бисмо је очекивали: razvijanjem imaginacije kod dece (SW 2011, 153, 32); обожавалац је искључиво фан – нпр. Fan sam kratkih pića (SW 2011, 154, 47); privući 20.000 fanova (CM 2011, 49, 12). Премда аутори београдских водича најчешће не примењују правила транскрипције, у појединим примерима су транскрибоване, деклиниране, те уклопљене у контекст поједине енглеске речи које нису широко распрострањене или су фонетски неадаптиране и проблематичне у погледу изговора: Na 17. međunarodnom kongresu i sajmu kozmetike, estetike, antiejdžinga, solarijuma, opreme, velnesa, spa i nege kose (SW 152, 6); sa dva uzastopna anplagd koncerta (SW 150, 15). У следећим случајевима морала би се употребити домаћа реч или описна конструкција: Crvene i narandžaste pantalone potpuni su „must have“ među svetskim trendseterima (SW 152, 8); odmah se stvorio „vajb“ (SW 2011, 152, 49); ako se nešto može okarakterisati kao „out“ ove sezone (SW 2011, 153, 9). Неприлагођеност ових конструкција осећају очигледно и аутори водича, те их обично стављају под знаке навода.

Шта је лепо данас у новинама?

Творбено-лексичка анализа показала је да аутори београдских културних водича, тежећи да постигну сажетост израза, образују полусложенице тамо где се очекује описна конструкција. Тако наилазимо на već upakovane srce-bombonjere (CM 2011, 45) уместо бомбоњере у облику срца. Често је први, непроменљиви део полусложенице заправо англицизам који би требало употребити у предлошко-падежној конструкцији: Facebook profil и Facebook stranica (SW 2011, 150, 30), уместо профил на Фејсбуку и страница на Фејсбуку. Име поменуте друштвене мреже среће се такође у нашем корпусу и у својој краћој, разговорној форми – фејс. Оригинална је са творбеног становишта и полусложеница у примеру front-žena grupe Svi na pod (SW 2011, 154, 19), образована према енглеској речи фронтмен, коју такође налазимо у корпусу – нпр. frontmen benda (SW 2011, 152, 14). Аутор текста узима енглески формант front као први део домаће полусложенице и тако добијамо хибридни оказионализам фронт-жена. У творбено-лексичкој анализи грађе издвојили су се необични деривати типа filmovanje (SW 2011, 152, 23) и sauniranje (SW 2011, 152, 41), који имају форму глаголске именице, а образовани су од именичке основе (филмовање < филм, саунирање < сауна), што није у складу са уобичајеним творбеним моделима српског језика. Данас посебно популарне деривате настале помоћу енглеског суфикса -инг у нашој грађи илуструје пример: na beogradskoj ženskoj didžejing sceni (SW 2011, 153, 47).

Где изаћи?

Анализа стилских карактеристика указује на чињеницу да аутори културних водича често посежу за језиком и стилом који представља неприродну мешавину жаргона и стандардног језика. Жаргонизме у анализираном корпусу проналазимо у великом броју примера: tako da sam njoj prepustio kreativno zezanje (SW 2011, 150, 26); meni je kod kuće vrh (CM 2011, 46, 11); nov automobil za zujanje po gradu (SW 2011, 153, 28); gradske face (SW 2011, 153, 49); večernjа blejа (SW 2011, 154, 49); moja gospodža keva (CM 2011, 46, 18); moj ćale (SW 2011, 153, 5).
Велики утицај енглеског језика примећује се не само на нивоу лексике већ и у синтаксичким конструкцијама, што са становишта науке о језику далеко више угрожава језички систем. Наиме, српски лингвисти ову варијанту дискурса обично називају англосрпским језиком – у питању је термин за спонтану језичку творевину, која настаје последњих деценија интензивном англизацијом српског језика. То је заправо подврста српског језика у којој се све више одступа од његовe норме и употребљава норма енглеског језика.
Стил ових писаних медија трпи сасвим сигурно последице бирократизације језика, на коју српски лингвисти такође скрећу пажњу последњих година. Доказ за то су у нашем корпусу и бројни примери за конструкције у којима уочавамо номинализацију: umetnici mogu da se bave svojim stvaralaštvom (SW 2011, 150, 6) уместо уметници могу да стварају; Gitar art festival održava se ove godine u trajanju od šest dana (CM 2011, 46, 6) уместо траје шест дана.

Различити облици плеонастичких и аграматичких конструкција појављују се у корпусу у следећим примерима: u poslednjoj deceniji za nama (CM 2011, 49, 16); tom prilikom, publika će biti u prilici (SW 2011, 150, 30); priprema nešto bar približno isto tako posebno (CM 2011, 46, 9); ukoliko je vaš izbor romantična večera, restoran Nišava je pravi izbor za vas (SW 2011, 150, 44). Oгрешење о стилистичку норму и сиромаштво лексичког фонда аутора водича очигледни су и на основу конструкција у којима примећујемо учесталу употребу исте односне заменице: za dve čitateljke koje budu odgovorile na pitanje koje ćemo objaviti (SW 2011, 150, 30); sve to je u rijalitiju koji gleda narod koji možda jednom nedeljno ima para da kupi malo jeftine junetine i koji pravi zalihe jestivog ulja, i koga pogađa poskupljenje mleka od 2 dinara i kome je parizer gozba (CM 2011, 46, 18).

Будући да текстови ових новина обилују страном лексиком и да су писани латиницом, најчешће су те речи преузимане у изворном ортографском лику, односно нетранскрибоване су. Стиче се утисак да је због прекомерности англицизама (у изворној ортографији или прилагођених), као и због других поменутих средстава деформисања и ружења, овај медијски језик заиста еволуирао у некакав англосрпски хибрид. Стране речи из енглеског језика написане оригиналним писмом (ређе транскрибоване) срећемо у следећим случајевима:
а) у спојевима са домаћим (одомаћеним) именицама, у којима англицизам као прва реч споја одређује другу, главну реч, па је тако ulaz u workshop centar slobodan (SW 2011, 153, 6), посете spa & wellness centru (SW 2011, 154, 28) веома су популарне, као и house, dubstep i funk izvođači (SW 2011, 154, 19), а препоручују се Flex-Flix integrisani sistemi prevoza stvari (SW 2011, 153, 29) и bluetooth dodaci (SW 2011, 153, 31);

б) у спојевима у којима је енглески потпуно потиснуо српски, нпр.: animаl print (SW 2011, 153, 8);
в) уместо постојећих домаћих лексема или синтагми за одређене појмове; дакле, у пролеће нам је битан dress up (SW 2011, 153, 3), тада бирамо одговарајући clutch (SW 2011, 153, 8), а како beauty trendovi „у стопу прате моду“ (SW 2011, 153, 9), потпуни је out (SW 2011, 153, 28) ако на неки event (SW 2011, 154, 17) или road-trip (SW 2011, 154, 22) кренете без must have „црвених или наранџастих панталона“ (SW 2011, 153, 8); наравно, у пролеће се подразумевају и stretching (SW 2011, 154, 27), downsizing (CM 2011, 49, 8), technogym (SW 2011, 154, 40) и часови yoge (SW 2011, 154, 27), а да бисте били у току, морате стално бити online (SW 2011, 154, 39) и користити Google (SW 2011, 153, 6) и Facebook (SW 2011, 154, 17), док је на телевизији rijaliti overloud (CM 2011, 46, 18);

г) у називима музичких догађаја: Becksperience (SW 2011, 153, 6), манифестација: Festival Exchange Program (SW 2011, 155, 23), Frash Film Fest (SW 2011, 153, 20), Fashiоn Week (SW 2011, 153, 12), Wedding Weekend (CM 2011, 46, 7), удружења: State of Exit Fondacijа (SW 2011, 153, 6), клубова: Plastic (SW 2011, 153, 7), тржних центара: Delta City (SW 2011, 156, 31), Belexpo centar (SW 2011, 153, 12), UŠĆE Shopping Centar (SW 2011, 153, 39), награда: BBC World Music Award (SW 2011, 153, 15); називи разних серијских производа: Doncafe Instant (SW 2011, 153, 6), Fiat Punto Classic (SW 2011, 153, 30), Mercedes Benz (SW 2011, 154, 6), Motorola Xoom (CM 2011, 46, 14);

д) у антропонимима: Becksperience u Beograd dovodi Šveđanina Erica Prydza (SW 2011, 153, 6), u goste nam dolazi Boy George (SW 2011, 153, 7) итд.
Ексцерпирани примери показују недоследну ортографску адаптацију страних имена, а највећи део је ипак дат оригиналном ортографијом. Такође, неуједначена је и употреба наших флективних наставака уз стране речи – са цртицом или без ње, на окрњену или пуну реч и сл.: u Tuckwoodu (SW 2011, 153, 22), Singidunum Weekly-ja (SW 2011, 153, 26), look-a (SW 2011, 153, 26), Karl Sander-ov (SW 2011, 154, 15), za MC Geeja (SW 2011, 154, 16), VIP deck-ovi (SW 2011, 154, 16), wellness-a (SW 2011, 154, 39), sony play station-om (SW 2011, 154, 49) и сл.
Да ли због немара или из незнања, тек аутори ових текстова пишу латиничко Ђ као диграма: pronadji (SW 2011, 152, 1), dogadjaj (SW 2011, 153, 23) или сугласнике Ш, Ч, Ћ без дијакритичких знакова: grupa mladih ljudi koja pokušava da artikulise svoj stvaralacki nagon (SW 2011, 153, 32), изостављају слова или погрешно пишу речи и читаве реченице: majca (SW 2011, 153, 5), orjentacija (NM 2009, 32), sagovcornica (SW 2011, 152, 26), zološki (SW 2011, 153, 44), dimenzje (SW 2011, 153, 30), drmasko pozorište (SW 2011, 153, 33), publika će gledaćti, Crnogosrko narodno pozorište, urđana je po motivima (SW 2011, 155, 12), Izaddavač (SW 2011, 153, 33), MI, najveći, izložn n Blknu nlzi se (SW 2011, 152, 7), na severnoj strni, ulz 106ª (SW 2011, 153, 7), svi koji pravu i autentičnu tuču moži že da uživaju u majstorijama najčvršćih iljudi (SW 2011, 154, 42).

Сви наведени примери указују на два процеса која се одвијају у српском језику. Један је бирократизација, која настаје из помодне тежње за стручнијим и званичнијим изражавањем. Други је процес англизације текста, која је, као што је показано, веома често неоправдана. Ова два процеса представљају општу тенденцију савременог језика, коју је тешко зауставити, али је треба контролисати.

Да би се часописи сматрали културним водичима, није довољно само да информишу о културним дешавањима. Очигледно је да часописима ове врсте недостају компетентни језички стручњаци који би све језичке, стилске и друге омашке препознали и ускладили са нормом. После свега наведног, усуђујемо се да закључимо да овакви часописи неоправдано носе назив културни водичи.

Литература

Ивић и др. 20074: П. Ивић и др., Српски језички приручник, Београд: Београдска књига.
Клајн 20024: I. Klajn, Rečnik jezičkih nedoumica, Beograd: Čigoja štampa.
Кликовац 2008: D. Klikovac, Jezik i moć, Beograd: Bibliotekа XX vek.
Милановић 2010: А. Милановић, Језичка култура у штампаним медијима, Београд: Даница 2011, Београд, 116-127.
Правопис 2010: Пешикан и др., Правопис српскога језика, Нови Сад: Матица српска.
Прћић и др. 2001: T. Prćić i dr., Du yu speak anglosrpski, Novi Sad: Zmaj.
Радовановић 1977: М. Радовановић, Декомпоновање предиката (на примерима из српскохрватског језика), Београд: Јужнословенски филолог XXXIII, Београд, 53-78.
Радовановић 1981: М. Радовановић, Номинализације у српскохрватском језику, Београд: Научни састанак слависта у Вукове дане 7, Београд, 251-260.
Станојчић, Поповић 200811: Ж. Станојчић, Љ. Поповић, Граматика српског језика, уџбеник за I, II, III и IV разред средње школе, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Шипка 1996: М. Шипка, Неке правописне дилеме (Питања и одговори), Београд: Наш језик XXXI/1-5, Београд, 65-70.
Шипка 2010: М. Шипка, Правописни речник српскога језика, Нови Сад: Прометеј.
Извори

CM: City Magazine, у периоду децембар 2010 – мај 2011.
SW: Singidunum Weekly, у периоду децембар 2010 – мај 2011.

 

Рад је претходно обљављен у часопису „Свет речи“

Leave a comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *