Реч дана

МЕНАЏМЕНТ

Написао/ла Језикофил

Пише: др Марина Николић, Институт за српски језик САНУ

Реч менаџмент позајмљеница је из енглеског језика и ушла је у српски језик као термин из области економије, бизниса, организационих наука и др. Паралелно са њом, у српском језику у терминологији датих области користи се и њен преводни еквивалент управљање. Иако је карактеристика термина (да треба) да има једно значење, термин менаџмент је вишезначан и означава дисциплину која проучава начине организовања и управљања неким процесима, људским способностима, радним процесима и сл., затим означава процес и начин вођења и организовања предузећа и различитих елемената у процесу рада или производње, и, на крају, означава само руководство неке организације.

У терминолошким синтагмама које означавају управљање неким елементима у процесу рада у пракси долази до двојаке рекције, инструменталне, нпр. менаџмент квалитетом, менаџмент ризицима, менаџмент безбедношћу на раду, и генитивне, нпр. менаџмент квалитета, менаџмент ризика, менаџмент људских ресурса. Будући да реч менаџмент у српском језику није глаголска именица, каква је у енглеском (настала од глагола to manage), већ је настала позајмљивањем из енглеског језика (mаnagement), рекција не може бити инструментална. Инструментал као допуна може се наћи уз глаголе и неке врсте именица, попут глаголских, па је зато тај облик очекиван уз именицу управљање (као преводни еквивалент речи менаџмент). С друге стране, генитивна рекција одговара речи менаџмент, јер се генитивом ближе одређује о ком типу менаџмента је реч. Разлика је, дакле, у томе што реч управљање тражи допуну, а реч менаџмент атрибут. Ближе одређење именице менаџмент, какво је у овом случају потребно, постиже се генитивом који одговара на питање чега? Дакле, менаџмент чега? Менаџмент квалитета. У том смислу конструкција менаџмент квалитета значи управљање квалитетом. Погрешна употреба инструментала уместо генитива настала је угледањем на понашање домаћег еквивалента који захтева инструментал. Уосталом, не видимо зашто се избегава употреба домаће речи, која би се терминолошки одговарајуће понашала у датом контексту, нпр. управљање квалитетом, управљање кадровима, управљање информацијама итд.

Ипак, свесни да уклањање речи менаџмент из српског језика није могуће, будући да је ова реч у активној и стручној и јавној употреби, а уосталом то није ни неопходно, препоручујемо да се у терминолошким синтагмама уз менаџмент користи искључиво генитив, без обзира на честу и дугогодишњу употребу инструментала. Генитив је и у енглеском језику, нпр. mаnagement of information, mаnagement of quality, а он се јавља напоредо с конструкцијом атрибутив + именица (сложене именице типа noun + noun, нпр. information mаnagement, quality mаnagement), које су врло ретке у српском језику (нпр. мастер студије, Сава Центар), и стога се не препоручују.

У другим језицима најчешће се реч менаџмент преводи (нпр. словеначки vodenje, руски управление, италијански gestione), док се за менаџера врло често користи позајмљеница из енглеског језика, што показује да је пре реч о престижу неке професије, која се испољава страним називом, него о потребама самог језика и немогућности или терминолошке неадекватности преводног еквивалента. Иначе, коришћење страних, пре свега енглеских, назива за именовање професије, функције или радне позиције, сматра се престижним, не само у српском већ и у другим језицима.

Литература

Клајн, Иван, Милан Шипка (2012). Велики речник страних речи и израза. Нови Сад: Прометеј.

 

 

Оставите коментар