Може ли се узети шут?


Н4c96RLnoiедавно смо писали о новом англицизму који се све учесталије употребљава у речнику спортских ентузијаста, а у питању је гарбиџ тајм. Међутим, речник спортских новинара и заљубљеника у различите спортске активности (у које не убрајамо кладионице) плодно је тле за различите типове језичких иновација, не само лексичких, већ и синтаксичких.

Тако смо приметили да у последње време све више пратилаца кошарке у медијима и онлајн-форумима користи конструкцију узети шут, нпр. „Никола Јокић је у првој четвртини узео свега три шута“, што преведено на језик оних који не прате кошарку значи „Никола Јокић је у првој четвртини шутнуо (на кош) три пута“.

Појава коју овде разматрамо може се сагледати из две позиције.

Прва је декомпоновани предикат, односно ситуација у којој се предикатска функција остварује аналитичком конструкцијом која се може састојати из пунозначног глагола и именице (најчешће глаголске), као нпр. вршити утицај (= утицати), поднети предлог (= предлагати), донети закључак (= закључити), или наша омиљена из градског превоза: Контролори ће вршити бројање путника (тј. бројати путнике).

Иако узрока за декомпоновање предиката у језику има много, између осталог, због прецизности изражавања, потребе за исказивањем гл. вида (вршио је утицај/извршио је утицај), али и ради бирократизације (и квазиинтелектуализације) језичког исказа, другим речима, због жеље да они који га употребљавају делују научније и паметније, његова употреба оправдана је онда када не постоји одговарајући начин да се именује нека радња, као што је нпр. вршити насиље, извршити трансакцију и сл.

Међутим, увиђамо да у гореспоменутом примеру имамо одговарајући пандан у глаголу шутирати и да аналитичка конструкција узети шут није неопходна, односно њом се не уводи никакво додатно објашњење нити отварају могућности за даље усложњавање исказа (узети исхитрен шут – шутнути исхитрено; узимати шутеве – шутирати и сл.).

То нас доводи до друге позиције разматрања овог примера, а то је претпоставка да је он настао не из реалних (да не кажемо органских) језичких потреба, већ као резултат буквалног превођења (калкирања) енглеске констукције која се чује на теренима НБА лиге: to take a shot (која, између осталог, може да се односи и на шутирање на кош, као замена за глагол shoot – пуцати, испалити, шутнути).

Као што видимо, иако појава аналитичке конструкције, по речима Милке Ивић, може унети одређене значењске нијансе у предикатску садржину и може задовољити потребе за разноликом презентацијом предиката, у овом случају можемо говорити о њеној излишности и можда „шверцовању“ у језик без праве потребе, осим да се можда глаголу шутирати нађе формални синоним.

(С обзиром на то да је декомпоновање предиката озбиљнија и комплекснија језичка појава него што смо то имали простора да представимо у овом чланку, препоручујемо прилоге Милорада Радовановића Декомпоновање предиката из 1977. у Јужнословенском филологу XXXIII и рад Милке Ивић Још о декомпоновању предиката из њене књиге О зеленом коњу)

Leave a comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *