Није лако онима који возе џип 6


џип

Једног дана ћу и ја возити џипа, овај, џип
слика преузета са сајта www.pandamomconfessions.com

Једна веома честа грешка тиче се употребе одговарајућег падежног облика у примерима као што су: Возим џип, порше, опел. Неретко се чује Возим џипа, поршеа, опела. Шта год возите, а мушког је рода, неживо је, па је акузатив једнак номинативу. Мада верујемо да има оних који џип више воле од блиских људи.


Leave a comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

6 thoughts on “Није лако онима који возе џип

    • Језикофил Аутор чланка

      Када су упитању серијски производи одређене марке, онда се они пишу малим почетним словом по правопису српског језика, чак и кад је њихов назив пореклом властита именица

  • Andrija

    Nije gore naznačeno da se ovo pravilo se odnosi samo na imenice muškog roda koje označavaju nešto neživo, tako da je ispravno reći „vozim ladu“. Takođe, postoje izuzeci kod pojmova koji označavaju nešto živo, na primjer biljke: „vidim jablan ispred kuće“. Isto tako, postoje izuzeci za neživo – zmaj, lutak i slično. Takođe, šahovska figura topa ne podliježe ovom pravilu: „imao je topa više“ i sl.

      • Језикофил Аутор чланка

        Наш читалац Андрија подсетио нас је да појаснимо како је у питању особина која искључиво важи за именице мушког рода, односно да је у питању категорија живо/ неживо која се разазнаје у акузативу једнине, нпр. „видим медведа“, али „видим кауч“ не „кауча“. Тако и када су у питању марке аутомобила, ову разлику треба правити само код оних које су мушког рода, оне које су женског (као нпр. лада, алфа итд.) понашају се као и друге именице женског рода („возим ладу“ исто као „видим жену“).

    • Језикофил Аутор чланка

      Мислили смо да је познато да је граматичка дистинкција у категорији живо/ неживо (која је семантичка) видљива само код именица мушког рода и то у акузативу (требало је вероватно и то да нагласимо), када је у питању лада, онда је женски род, па се та дистинскија укида. Иначе, категорија живо/ неживо понекад зависи од субјекивног осећаја и културолошке позадине, зато није и необично што многи свој аутомобил „поживљују“