O глаголима у боји – глаголи на -ети и -ити (I) 2


пише: мр Марина Спасојевић (истраживач-сарадник Института за српски језик САНУ)

Марина СпасојевићСа новим снегом враћају се сваке године исте језичке дилеме. Неретко се многи од нас запитају да ли да кажу или напишу да је Београд обелео или обелио од снега или да је снег побелио или побелео Београд или да су се кровови забелели или забелили од снега. На све ове облике можемо наићи у језичкој пракси, али сада ћемо разложити и подсетити се тога шта је, заправо, исправно.

Како стоји у граматикама и творбама речи, глаголи настали од придева суфиксом –ети (у ијекавском -јети) имају значење ’поста(ја)ти онаквим што значи придев у основи’, дакле, ’стицати/стећи, доби(ја)ти такву особину’. Када је у питању  суфикс –ити, требало би да се глагол употребљава у значењу ’(у)чинити да неко/нешто постане онаквим што значи придев у основи’ . Исто важи и за повратне глаголе. Ако погледамо речнике, као и нормативне регистре у правописима и језичким приручницима и саветницима, запазићемо да се инсистира на овој разлици.

У употреби су веома често глаголи изведени од придева са значењем боје, а да се тим глаголима исказује да нешто или неко постаје одређене боје. Дакле, такви глаголи имаће суфикс –ети, као: белети – ’постајати бео’, бледети – ’постајати блед’, жутети – ’постајати жут’, зеленети – ’постајати зелен’, модрети – ’постајати модар’, плавети – ’постајати плав’, плаветнети – ’постајати плаветан’, руменети – ’постајати румен’; светлети – ’постајати светао; одавати светлост’, седети – ’постајати сед’, сивети – ’постајати сив’, тамнети – ’постајати таман’, црвенети – ’постајати црвен’, црнети – ’постајати црн’, шаренети – ’постајати шарен’ и сл. Такође, и када ови глаголи имају неки од префикса (рецимо, за-, из-, о-, по-, про-, раз– и сл.) и значе да је субјекат без ичијег деловања постао те боје, да је сам од себе добио неки колорит, срећемо исте наставке: Забелела је зора; Избледеће успомене; Озелене шума; Оседећемо и ми; Поруменеше образи и сл. Исто правило важи и када је глагол повратни и њиме се исказује да се неко или нешто истиче, издваја одређеном бојом, као: Жутели су се сунцокрети; Расплавела се љубичица; Светлео се излог; Зацрвенели су се образи; Прошаренела се улица од новогодишњих украса…

За разлику глагола са значењем ’поста(ја)ти одређене боје’, за глаголима изведеним од придева са значењем ’(у)чинити да неко/нешто постане одређене боје’, тј. ’офарбати, обојити у одређену боју’ ипак не посежемо тако често, можда баш због чињенице што обично користимо последњу поменуту конструкцију када желимо да саопштимо тај садржај. Изузетак су свакако глаголи од придева бео, светао и црн. Но, правило каже, било да се овакви глаголи употребљавају са префиксом или без њега, они имају суфикс –ити, као: белити – ’чинити белим’, бледити – ’чинити бледим’, жутити – ’чинити жутим’, зеленити – ’чинити зеленим’, модрити – ’чинити модрим’, плавити – ’чинити плавим’, руменити – ’чинити руменим’; светлити – ’чинити светлим’, седити – ’чинити седим’, сивити – ’чинити сивим’, тамнити – ’чинити тамним’, црвенити – ’чинити црвеним’, црнити – ’чинити црним’, шаренити – ’чинити шарен’ и сл. Дакле, правилно је само: Обелили смо (окречили) кућу; Избледила је фармерке; Узеленила је сукњу седећи на трави; Нарумениће образе и посветлиће косу за следећи излазак; Оседише ме бриге, али нећу никога оцрнити

Исто тако и када желимо да саопштимо да смо на себе нанели неку боју, да смо себе обојили, употребићемо повратни глагол са суфиксом -ити: Опет ћеш се набелити поред тога зида; Ужутила се једући кувано јаје; Затамниле се, уцрниле се девојке том зимском одећом, многи једва чекају пролеће, кад ће се опет ушаренити

Надамо се да је сада избледела зимска дилема: Београд је побелео од снега, али је снег побелио Београд, а откад су се кровови забелели, сигурно су се многи у снегу убелили.


Leave a comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

2 thoughts on “O глаголима у боји – глаголи на -ети и -ити (I)