О језику Твитера


Yo-Twitter-Bird-On-Fenceпише: мср Горан Милашин (Филолошки факултет, Универзитет у Бањој Луци)

Комуникација на интернету свакако је једно од најактуелнијих питања у хуманистичким наукама посљедњих година, што је и природно, с обзиром на то да живимо у времену интернет револуције, која се често, због свог утицаја на цјелокупно друштво, пореди са проналаском штампарије, електричне енергије, телеграфа и телевизије. С тим у вези јесте и питање језичке стране глобализације, тј. незаустављивог продора енглеског језика у виртуелни простор, чему погодује и популарност онлајн друштвених мрежа, међу њима и Твитера.
Интернет се, међутим, толико брзо модификује да сваки покушај његовог описивања бива за релативно кратко вријеме у потпуности или у неким сегментима недостатан, превазиђен. То важи и за уочавање особина језика интернет комуникације, али се, ипак, са приличном сигурношћу може тврдити да се његове најзначајније карактеристике – брзина, ефикасност те с тим повезана тежња ка језичкој економији – неће мијењати. Он је изазов за лингвистику, нарочито јер се у њему преплићу говорење и писање, због чега га Дејвид Кристал и означава термином netspeak (интернет говор).

Твитер омогућује корисницима да шаљу и читају кратке поруке – твитове (tweets). Између осталог, и ограничен број карактера (не више од 140) у порукама условљава различите језичко-стилске особености. На ортографском плану могу се уочити најважније измјене стандарда – биљежење африката и фрикатива графемама без дијакритичких знака, непоштовање правила о писању великог и малог слова те о скраћивању ријечи, затим грешке у употреби интерпункције и сл. Нека „ортографска правила“ Твитера настала су под утицајем енглеског језика, а он је још очигледнији на лексичком нивоу. Наиме, корисници се често служе сировим, неадаптираним англицизмима, а ова врста прекључивања кода најчешће није мотивисана стилски, него је његова функција у складу са статусом енглеског у свијету, а нарочито у онлајн комуникацији. Поред тога, могуће је примијетити да су опсцене ријечи и изрази заступљени у великој мјери, а такође и да неке лексеме добијају нову семантику. Ту се нарочито истиче примјер глагола силовати. Наиме, за разлику од стандардне употребе, гдје значи: 1. ’насиљем приморавати, присиљавати, силити’; 2. ’насилно обљубити, сексуално злостављати’ (РСЈ 2007), у језику Твитера он има значење ’одједном (некоме) ретвитовати и фејвовати много твитова’. Као илустрација послужиће наредни примјери: Silovanje ne uključuje samo tvitove sa favstara niste znali otvorila sam vam oči priznajte (Eli @farelova); Opšte je poznata stvar da zbog reklamnih silovanja i my today stats-a od mene dobijete automatski anfolov (Raspevana Šišarka @Raspevana) итд.funny-twitter,huge.jpg

Када је о граматичком плану ријеч, видљива су различита огрешења о норму, и то на свим нивоима. Она су посљедица принципа језичке економије, али и недовољно изграђене језичке културе.
Појава која свакако заслужује пажњу стилистичара јесте употреба ријечи исти у замјеничкој функцији. Наиме, то се сматра особином административног стила, а њено преношење у разговорни стил представља својеврсну бирократизацију. Ово су примјери који то потврђују: Ako tebi ne odgovara nesto, ne moras da siris negativnu energiju i da prenosis na druge ljude istu (Signorina @andreicaa8); Kako to misliš imaš tviter i nikad nisi ostao budan do 8 ujutru uz isti (Eli @farelova); Ukras sveta to je ono što se vuče po podu supermarketa i vrišteći zapomaže da mu kupiš čokoladu jer je malopre pojeo samo 2kg iste (Ra’s Chick @H_athor)и др.

Посебно је занимљива једна синтаксичка особеност – конструкција јер + супстантив као редуковани облик зависне узрочне реченице: Umem ja i žedna preko vode da pređem jer inat (Acetilsalicilna @kiselinaa); Obrišem tvit sa greškom jer OCD (Raspevana Šišarka @Raspevana); Krenuo sam neku dijetu i za mesec dana skinuo sam osmeh s lica jer brokoli (Ozren Soldatovic‏ @makrobre) и сл.
Корисници ове друштвене мреже веома често показују и изузетну креативност у служењу језиком. Она се огледа и у графичком обликовању порука и у поигравању неким фразеологизмима, текстовима пјесама и др., а могу се уочити и бројне стилске фигуре реализоване у твитовима.

Међутим, питање које су стварне посљедице језика друштвених мрежа јесте, заправо, једно од кључних. На примјеру Твитера видљиво је како је тај језик препун ортографских, граматичких, стилских и других грешака. Истина, у њему се огледа снажан утицај глобализације. То се не може порећи, као што се не може порећи ни то да он утиче на језик уопште. Међутим, с друге стране, није ли он и огледало наше језичке (не)културе?

Колико год се неки језик ослобађао свог примарног географског простора и ширио у виртуелни свијет, сваки човјек одлучује о томе на који ће се начин њиме служити. Па и у онлајн комуникацији. Учење и прихватање било ког страног језика, самим тим и енглеског, нуде предности које ваља искористити, али не треба и не смију да буду оправдање за недовољно изграђену свијест о важности матерњег. И нису. Јасно је да се једино добро изграђеном језичком културом, тј. познавањем језичко-стилске норме сопственога језика, може одупријети негативном утицају глобализације.

Leave a comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *