Реч дана

Одакле је стигао вирус и ко га све има?

Написао/ла Језикофил

Пише: др Јелена Јанковић, научни сарадник Института за српски језик САНУ

Како нас са свих страна окружују разни вируси, с разлогом се можемо запитати одакле је стигла сама реч вирус и колико дуго се употребљава.

У Речнику САНУ (из 1962. године) забележена су два значења речи вирус. Прво је, наравно, најраспростањеније и данас свима познато, „паразитни микроорганизам ситнији од бактерија, који може да изазове обољење“. То значење је потврђено са примерима из књиге Болести биљака М. Јосифовића (из 1941. год.) и дневне штампе Политике (из 1949. и 1951. године): Ову болест … изазива неки вирус који са огреботине продире у организам (вируси су … још ситнији од најситнијих микроорганизама и могу се видети једино помоћу … ултрамикроскопа). Друго значење речи вирус је, на основу једне једине потврде у речнику, нешто старије, јер датира из 1938. године: Присуство ових невидљивих паразита … долази до израза само у вирусима (отровима), који невидљиви паразити луче. Реч је, дакле, дефинисана као „отров који луче паразитни микроорганизми“.

Термин вирус је интернационализам, што значи да се користи у многим словенским и несловенским језицима, као што су словеначки (virus), бугарски (вирус), руски (вирус), украјински (вiрус), пољски (wirus), чешки (virus), енглески (virus), немачки (Virus), француски (virus), италијански (virus), шпански (virus), мађарски (vírus), румунски (virus), албански (viruset) итд. Код нас, као и у осталим језицима, страног је порекла, јер се изводи од лат vīrus у значењу „отров, слуз“. Отуд и најстарије потврде те речи у значењу „(змијски) отров“, које се приписују енглеском језику. Током 18. и 19. века сматрало да су вируси невидљиви узрочници инфективних болести, али тек са открићем вируса 1892. године, усталило се савремено значење те речи. У словенске језике је дошла посредством француског, немачког или енглеског језика и у општој употреби је од средине 20. века.

Крајем 20. века развило се у многим језицима ново значење речи вирус, које је у Великом речнику страних речи И. Клајна и М. Шипке дефинисано као „програм који инфицира компјутерске датотеке, доводећи до брисања података и других штетних последица“.

Шири се не само употреба речи вирус, него и њена породица, у коју убрајамо речи као што су вирусни, вироза, вирологија, виролог, антивирус, ентеровирус, риновирус, ротавирус и многе друге.

 

1 коментар

  • У последње време се често користи израз „вирални“, за нешто што се брзо шири друштвеним мрежама. „Вирални хит“, на пример. Или: „Та појава је постала вирална“.
    Ја сам матор за то и немам налог ни на фејсу нити другде, али овај израз сам прочитао много пута.

Оставите одговор на Маторац X