Орило горило – неправилно ’ма шта било’ 2


Марина Спасојевићпише: мр Марина Спасојевић (истраживач-сарадник Института за српски језик САНУ)

И док нам је са глаголима типа белети–белити, ислабети–ислабити и сл. било донекле лако, има и глагола код којих не помаже уљудно питање: реци ми шта читаш … овај … реци ми шта значиш, рећи ћу ти како гласиш!

Наиме, велика је група глагола на –ети/-јети код којих су облици према глаголима на –ити неправилни без обзира на то шта ови глаголи значе. Такви су углавном неизведени, немотивисани глаголи и малобројни глаголи настали од именица, те ти исти глаголи када се испред њих стави неки префикс, као: за-, из-, на-, о-, по-, пре-, при-, про-, раз-, у-, уз- итд. Дакле, и те како треба водити рачуна о облицима када саопштавамо да према некоме гајимо лепа осећања. Да се не деси да љубав страда због незнања граматике, треба говорити и писати: волети/вољети, волео–волело/волио–вољела, волећу/вољећу, заволевши/завољевши, заволех/завољех, а не волити, волио–волила, волићу, заволивши, заволих итд. Ово треба имати на уму и у промени следећих глагола, те глагола насталих од њих додавањем префикса: бдети, болети, видети, врвети, врети, вртети, горети, грмети, желети, жудети, завидети, зрети, изволети, кипети, лебдети, летети, милети, одолети, пламтети, свидети се, сврбети, снабдети (се), трпети, увидети, чилети, штедети итд.

Према томе, исправно је, нпр.: Заболела ме је глава од ових правила (не заболила); Видевши поцепану граматику, брзо је сакри (не видивши); Вода за чај је проврела (не проврила); Чим је загрмело, деца су утрчала у кућу (не загрмило); Одлука је сазрела (не сазрила); Наставнику је од честих грешака прекипело (не прекипило); Ласте долетеше у своје гнездо (не долетише); Њеном осмеху нико није могао одолети (не одолити); Баш ми се свидео тај текст иако је о граматици (не свидио); Лагано ми је ишчилело сећање на њу (не ишчилило); Ако проредите изласке, уштедећете за летовање (не уштедићете) итд.

Петријин венац

– Кажем ја теби, нарадела сам се ја.

За глаголе вредети и седети важи различита норма у зависности од тога да ли је у питању екавски или ијекавски изговор. У ијекавском изговору ови глаголи гласе вриједјети и сједјети, па је могуће разједначавање рефлекса јата у узастопним слоговима. Тако се фонетским путем добијају варијанте вриједити и сједити. Зато у ијекавском варијанте на –ити припадају стандарду, док су у екавском оне нестандардне. Иста правила важе и за глагол мрзети: у екавском је само мрзети, замрзела и сл., док у ијекавском, поред мрзјети, замрзјела, смемо употребити и мрзити, замрзила и сл. Но, без обзира на изговор, употребу овог глагола не препоручујемо.

Насупрот горњем огрешењу о норму, употреба неправилних облика према глаголима на -ети уместо стандардних облика глагола на –ити није у тој мери раширена. Ипак, овакви облици могу се срести у књижевним делима и медијима. Некада је то заиста „с предумишљајем“, па је Драгослав Михајловић својој Петрији, да би је одредио и по друштвеном и по просторном пореклу, у уста ставио облике попут: радела, зарадео се, нарадео се, урадесмо… Овде се сусрећемо са дијалектизмом у функцији карактеризације лика књижевног дела, али није наодмет повести рачуна да се неправилни облици према глаголима на –ети не нађу у функцији карактеризације образованог говорника. Скрећемо пажњу на неке глаголе код којих је ово могуће, а да није тесно повезано са дијалекатском базом говорника: вирити, висити, глумити, жмурити, зјапити, зурити, корити, мислити, пиљити, цаклити, црпити, цурити, чамити, чкиљити (цкиљити, шкиљити) итд. Дакле, треба говорити и писати само, рецимо: Провирила је иза завесе (не провирела); Са грана су висиле јабуке (не виселе); Одлично је то одглумила (не одглумела); Мајка га је благо прекорила што не учи граматику (не прекорела); Исцрпићемо све могућности (не исцрпећемо); Та вест је процурила у етар несмотреношћу новинара (не процурела)… Посебно упозорење за ијекавце: Дјевојка је тужила за лијепом хаљином, иако је све учинила да је не поцијепа (не тужјела и учињела).

Волила или волела

-Хм, да ли сам га волила или волела?

Оваква огрешења о норму последица су аналошког уопштавања које је омогућила подударност облика презента глагола на -ети и -ити. Продирања облика на -ити у инфинитив и облике који се од њега граде веома је интензивно, а томе је допринела бројност глагола на -ити, а у ијекавским говорима и аналошко уопштавање рефлекса јата из мушког рода радног глаголског придева (милио → милили, милило уместо миљела, миљело). Аналошки рефлекс јата такође је утицао на настанак облика попут радела или чињела. Што се тиче утицаја дијалекатског залеђа, –ити је у књижевни језик продирало из шумадијско-војвођанског и западнијих ијекавских говора, а –ети/-јети из косовско-ресавског, призренско-тимочког и источнијих јекавских говора.

Срећом има и доброћудних глагола, којима није важно да ли су на -ети или на -ити. Код следећих глаголи и њихових префиксираних твореница владајте се како вам драго – имамо дублете: бубрети и бубрити, даждети и даждити, пупети и пупити, стрепети и стрепити, треперети и треперити, (х)лапети и (х)лапити, цвилети и цвилити, шумети и шумити итд. Дакле, по избору: Кнедле су набубреле/набубриле; Даждело/даждило је цео дан као најава јесењих дана; Пропупеће/пропупиће воће; Стрепеће/стрепиће док год не добије испитне резултате; Затреперело/затреперило ми је нешто у грудима кад сам чуо њен глас; Излапео/излапио је потпуно; Толико су га стисли да је морао процвилети/процвилити; Као да је шумело/шумило нешто у купатилу итд.

И нема нам друге него да будемо на опрезу, мало је оних глагола који за -ети или -ити кажу: „Дај ма шта било“. Ни у изразу из наслова, који управо значи „ма шта било“, а доноси га Речник САНУ, не може да се бира, него би требало да буде горело!


Leave a comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

2 thoughts on “Орило горило – неправилно ’ма шта било’

  • Vesna Šubić

    Sjajni ste!
    Predložila bih vam da napišete nekakav tekstić o povratnim glagolima. Npr. odmarati se, dogovoriti se…
    Poprilično se koriste bez zamenice SE.

    Zahvaljujem vam se unapred.

    • Марина Спасојевић

      Хвала Вам, Весна. Настојаћу да напишем текст о предложеној теми. Имам још два-три текста да завршимо циклус о „мукама“ са глаголима на -ети и -ити, па прелазим коначно на друге проблеме с глаголима.