Реч дана

Причврљити сценарио

Написао/ла Језикофил

Чини се да у јавности још увек не јењава критичка мисао усмерена на нови серијски подухват Јавног сервиса који тематизује успон наше славне средњовековне династије – Немањићи – рађање краљевине. Критике, што анонимне што оне потписане, тичу се различитих аспеката, од оних продукцијских, који, нажалост, још увек не могу да доскоче раскошним стандардима постављеним од стране америчких продукција, до глумачких и сценаристичких. Ипак, добар део јавности узбуркао је и језик којим зборе наши средњовековљани и који је у изведби  глумаца неке критичаре, иначе лингвисте аматере, на основу акцента, лексике и синтаксе подсетио на актуелни живи београдски разговорни стил. На интернету се могу пронаћи и конкретни примери отвореног негодовања због употребе новокомпонованих конструкција као што је чак штавише и других језичких анахронизама.

Доста гледалаца било је непријатно изненађено (и верујемо макар и мало засмејано) коришћењем глагола причврљити у другој епизоди. Да се подсетимо, млади Растко је окренут религији и незаинтересован за чари световне љубави, док Просигој у једној сцени не покуша да га ободри ка тим активностима: Причврљи нешто! Озго леђа, оздо леђа, није битнo!

Следи тајац и лингвистичка јавност чешка теме у потрази за одговором – да ли је овакав савет могао да се деси у средњем веку и, уопште, има ли места глаголу причврљити у томе? Сценариста Гордан Михић потврдно размишља о овоме изјавивши за одређене медије како су у питању колоквијалне речи које се користе у свакодневном говору обичних људи нудећи и своје разумевање дотичног глагола – „наћи нешто женско“, или преведено на императивни тон лика који изговара реплику – „Нађи нешто женско!“

Ово нас је инспирисало да истражимо мало статус глагола причврљити у савременом српском језику. Популарни онлајн речник сленга Вукајлија нуди три дефиниције:

  1. вулгарни сленг израз за вођење љубави
  2. извршити притисак на некога
  3. уштинути се (причврљио сам прст на врата)

Нешто слично можемо наћи и у Речнику српског жаргона Д. Андрића, где је забележено значење – обљубити (слично као и пришарафити). Као што видимо, извесне ласцивне компоненте у жаргонској реализацији овог глагола има, међутим, његово основно значење, које нам открива Речник МС, нема ту реализацију. Наиме, причврљити се ту дефинише као „принети ватру чему и упалити, припалити, прижећи“, нпр. причврљити угљен на лулу, док је друго значење, и то рефлексивно, „притиснути се, стиснути се“. Ово основно значење води нас, заправо, до значења глагола чврљити – „пржити тако да се чује цврчање, чварити“ (што нас доводи и до именица чварак и чварци). Етимологијски речник Петра Скока глагол чврљити повезује са глаголом цврчати, који је ономатопејског порекла (нпр. „звук који настаје од воде када пане на усијано гвожђе“) од основе skverk-, која се налази у већини словенских језика и коју препознајемо и у именицама црвчак, смрчак и сл.

Остаје питање како се од овог значења развило жаргонско које је у вези са љубавним јадима младих средњовековљана. Могуће да је у питању метафоричко преношење од значења „притиснути се“ ка значењу „извршити полни чин, сјединити се, спарити се“, или се можда компонента ватре и топлоте довела у везу с врелим љубавним заносом. Било како било, комотно можемо да закључимо да је тај жаргонизам продукт релативно савременог језичког стања и да је његова употреба у серији била покушај да се језик тог времена актуелизује и приближи савременом гледаоцу, што је у тежњи аутора за аутентичношћу изазвало супротан ефекат.

Наравно, готово је сулудо очекивати да у серији која треба да комуницира са савременим гледаоцима ликови из 12. века проговоре старосрпским народним говором тог времена и језиком Повеље Кулина бана (мислим да ја за такву врсту реконструкције на сценарију требало да ради најмање пет врсних историчара језика), али је у исто време помало илузорно очекивати да публика прихвати елементе већ помало застарелих жаргонизама инкорпориране тамо где им место није. Права мера би вероватно био неки благо архаизовани народни говор из кога не би штрчали лако ухватљиви језички шверцери, али за тако нешто изгледа није било концентрације.

Пише: Слободан Новокмет

коментара

  • А мени су у овом стручном тексту засметале следеће речи и изрази: сценаристичких, средњовековљани, у изведби, да га ободри ка тим активностима, компонента ватре и топлоте, илузорно, инкорпориране, благо архаизовани и штрчали лако ухватљиви. Верујем да су неки иронично употребљени.

    • Па, текст ми се чини доста лепо срочен с језичарског становишта. У вези с Вашим опажањима, не бих ништа река’ поводом „инкорпорИРАНЕ“, јер је наша серпска јазика отворен за све варијанте, рецимо толерантан. Али се слажем с поставком да када се једном крене с „..исаним“ да се не мере метат’ „..ираним“ и ту нисте у криву, дагушче. „Исто такође“ имам замједбу на „у везу са врелим љубавним заносом“ јер је ту ишло „с“ е не „са“ (по правопису). Имам примјèдбу на „Права мера би вероватно био неки благо архаизовани народни говор“, јер бих ја, као преводитељац ставио „Права мера би вероватно БИЛА неки благо архаизовани народни говор“.

    • U potpunosti se slažem da je izraz „pričvrljiti“ neadekvatan. Ali, zašto, ZAŠTO, koristite izraze kao što su: тематизује, средњовековљани, у жаргонској реализацији, нема ту реализацију. Zašto sami radite ono što kritikujete – „конкретни примери отвореног негодовања због употребе новокомпонованих конструкција“. Upravo vi pravite novokomponovane konstrukcije!

      • Текст је написан у научнопопулрном стилу и ако пратите Језикофил видећете да је већина текстова таква да користи доста уобичајене термине из лингвистичке терминологије (као што је жаргонска реализација) са стилом који може деловати непосредније и „људскије“. Такође намера овог текста, као ни било код другог на сајту, није да се наметне као узор научног, а ни научнопопуларног писања, нити су текстови намењени да буду курс из стилистике, него су остављени слободи и процени самог аутора. Дакле, ако постоји нека критика у овом тексту она је усмерена на језички израз који није примерен времену, док су сва језичка средста у овом тексту сасвим примерена његовој намени, а то је научнопопуларни стил, и сасвим одговарају тренутку у коме текст настаје, а то је 21. век, и контексту у коме настаје, а који подразумева слободан израз аутора, а не реконструкцију епохе нити канон научног изражавања. Дакле, ако је нешто у тексту „новокомпоновано“ ту је зато да би испунило своју функцију која је у скаду са намером имала и благо сатирични призвук, а ако вам такав стил не одговара, најлакше је не пратити Језикофил ни текстове на овом сајту.

  • Ја бих река да огромна пучина грдна, нема појма о језику, тј. ”прича” свој језик онако како га чује наоколо, како га ”причају” други. Мени је предметна реч знана, знам кад се користи, наравно да је не користим кад ”причам” с пучином грдном, која ни саму себе не разуме, а камоли језик. Ви причаоци језика, тј. лигВисти, сте нека стидљива фела. Пустили сте да (вам) се језик развија како не треба, да утоне у булеварске и џиберске варијанте говора, а није вам јасно да је српски језик у Србији, такав какав је, и таква каква је Србија сада, скучен, причврљен, јер воли ”туђе”, а своје ”не зна”. Па не зна ни српски ”причврљити” ни писмено се изражавати. А Влади Србије је чудно како Влада Хрватске жели отворити место лектора за хрватски у Новом саду или ту негде около. То вам је, драги језичари и језичине, резултат вашег става, да језик треба пустити да иде својим током. А при томе сте увек испуштали из вида да је крњатак српског језика у Србији, увек био крут и кусат до бестрага, неспреман на развој, тј. био је одличан за ваше деловање. Али ето вам га сада партијски националисти који вам заповедају!.

Оставите коментар