Правило на дан

Спасти или спасити?

Написао/ла Језикофил

У време када је припремано друго издање Српског језичког приручника (2004. година) тврдило се да још увек није јасно да ли као стандардан треба признати облик глагола спасити, поред оног уобичајеног спасти – спасем, спасеш, спасе, спасемо, спасете, спасу, трпни придев спасен (прва глаголска врста).

Развијен вероватно аналогијом према глаголима као што су носити, глагол спасити (спасим, спасиш, спаси, спасимо, спасите, спасе, трпни придев спашен, дакле, као ношен) често можемо да нађемо у свакодневном писаном изражавању (за спасити излази чак милион и по погодака на Гуглу). Мислите да је свако ко је ношен – спашен?

Уколико се допусти овај други облик, каже Српски језички приручник, мора се признати и трајни облик спашавати, поред досадашњег спасавати спашавање, поред спасавање; као и спашење поред спасење). Међутим, Приручник ипак предност даје глаголу спасти, што чини и Правопис српског језика који превагу даје облицима спасавати и спасавање, а за спасити каже да је боље користити спасти (стр. 457).

И Речник Матице српске бележи глагол спасити, али га значењски упућује на гл. спасти, чиме предност даје овом другом.

Стрпљен – спасен.

Ношен – спасен. Или спашен?

коментара

  • A što bi se davala prednost obliku spasti, što ne bi bio jednako prihvatljiv i oblik spasiti, spašen, spašavati, spašavanje ( analoški prema nositi, nošen), kad je i onako sve u srpskom jeziku dobijeno analogijom (bolje da smo i na zamenicu sve primenili analogiju pa da bude svo kad je već to ono ovo, valjda težimo jezičkoj ekonomiji)?

    • Ова проблематика уноси мало пометњу у глаголски систем, пошто се као стандардни намећу глаголи различитих глаголских врста (а апсолутно истог значења), самим тим и глаголских промена, што уместо економије, напротив, ствара дублетност на свим пољима глаголских времена, начина и гл. именица: спасем/спасим; спасао/спасио; спасавање/спашавње; спасен/спашен итд. То даље може довести до тога да се ти облици у употреби толико измешају да их ускоро нећемо разликовати и користићемо их напоредо у истом тексту, што би било неправилно. Вероватно зато нормативисти дају предност једном од та два облика, иако их употребна пракса свакодневно демантује. Није искључено да ће нека наредна нормативна „реформа“ апсолутно изједначити у употреби ова два облика.

  • Спашавање(не спасавање трпељивошћу) је без изузетака,који потврђују правило „новог јотовања“,логичнији облик у складу са сличним:дешавање и подешавање;украшавање;крштавање;о(д)брушавање,јер уколико „наставимо“ са одступањима,имаћемо брусење са брусевима(брусхалтерима) и спадање,са „спадалима“ од „спасти“ тзв.“перјаничног“ времена „опадања“,описаног у песми „Наши дани“,само век после,Милана Ракића.Ношено „дахом ветра“,назовимо „проветравање“,није од Животворног Даха Анђела,огледало Духа Истине,што бо могло наш језик сврстарти у ред савршенства без мане.Аналогно,довезен и донесен је такође одступање од правила сличности:мажење;пажење,гажење,влажење,снажење,заобилажење и пражњење свега што је довежено и донешено.Коначно и свежањ је настао од свега;не мерљиво „целога“ у скоро свакодневној употреби с’поношењем Свевлада-јућим националним-патриотским идентитетом,родољубља изван Богољубља.Спаси+Бог.

    • >http://sr.wikisource.org/sr/Наши_дани<ДИС-кретно би се могла поткрасти по нека грешка(настала гресима) "Наших(све до нас) Слобо-дана",што "би се могло(можда) сврстати"(изузетно определити несвршеним "сврставањем" међ' сугласницима). Пониженост,потиштеност,са поштењем,не потичу од поста,већ од основних елемената духовно божанске(платонски Богомудре) љубави,којој сви ми својим чулним разумом ума,духовним оком и телесним срцем,сво(је)га унутрашњег бића-(ум http://www.srpskijezickiatelje.com/nedoumice:pokolene<пред-очито,"без екавског изузетка",нараштаја(подобија у врлинама) од "обољења и запаљења",истоветног корена и "одељења".Само Слога(сложност) Србина Спаси(спашава)! Хвала.

      • > http://sr.wikisource.org/Наши_дани ÷ http://www.srpskijezickiatelje.com/nedoumice:pokolene <Не бисмо смели,бити превише у дилемама(недоумицама) и никако у очајањима,кроз животна жаљења,разочарења и огорчења:"Држи ум свој у Аду и не очајавај" у искушењима,поука је Светог Оца Силуана "Ато(н)ског".Тугом по Богу Живом,човек оживљава,тиме што се туга од страдања "плоти" Оваплоћеног Богочовека,преображава у Радост са Васкрсењем душе и тела.У тријади(три Ада) свога "унутрашњег бића (ум- <3 -разум) тежимо" простом(бесмртном) душом која је претежнија од смртног)тела,које нас "временски" кити "шаренилом",да би нам и душу одвукло са собом.Спаси Боже све Своје и благослови наслеђе.Амин.

  • Ako nešto spadne, za to sa kaže spasti. Ako je nešto spaseno za to se kaže spasiti. Jel moguće da nekom padne na pamet da se takve stvari mešaju.

    • Upravo! Zaboravili su na spadanje kanda. Pritom, ako je „spasti“ preporucljivije, kako onda glasi zapovedni oblik, „spasite“ ili „spaste“ (nekog)?“

    • Говорите о сасвим другом глаголу који се другачије и акцентује. Спасти у значењу ‘пасти с неке висине’ има краткосилазни акценат. И нико их не меша са са глаголима спасти и спасити чије је значење ‘сачувати од пропасти или неке опасности; избавити, ослободити’, а акценат дугоузлазни.

Оставите одговор на Бојана X