Жута минута 7


žuta minutaДошла му жута минута кажемо за некога када изгуби живце и претвори се у некога ко испаљује псовке, увреде или испољава агресију. Та жута минута обично може врло негативно да се одрази на нечију судбину, али право питање је зашто је тај моменат одушка негативним нагонима у човеку назван по жутој боји. По чему је жута боја управо боја беса, испуштене контроле, агресије и сл.? Иако нисмо сасвим сигурни када је настао овај израз, покушаћемо да одгонетнемо ово питање.

Када помислимо на жуту, на памети су нам неке пријатније мисли, нпр. боја Сунца, боја злата, можда боја маслачака, банана или лимунова. Међутим, психологија каже да се жута боја сматра психолошки најстимулативнијом и да је често (чак и у различитим језицима) симбол љубоморе, кукавичлука и преваре. Познате су нам и друге негативне конотације жуте боје, нпр. жута грозница, жута кућа (лудница) и сл. Жута је, што потврђује и Речник САНУ, боја распадања, онога што је дуго стајало, па копни од старости, прљавштине. Кажемо често да је нешто пожутело од старости или за некога да је пожутео од болести или исцрпљености. Не треба заборавити ни опаку болест жутицу ни боју жучи. За жуту боју везане су још неке негативне конотације, нпр. жута штампа, жути картон у фудбалу, а Вуков рјечник бележи и израз жут посао за посао који је рђав. У речницима проналазимо и израз негативне конотације клати се као жути мрави и имати жуто око носа за некога ко је млад, неискусан, односно жутокљунац.

Све су то разлози зашто је жута боја добила доста негативног публицитета и зле конотације, па је то можда и разлог зашто се моменат изгубљене контроле над собом назива жутом минутом. Жута изгледа није тако безопасна као што на први поглед изгледа.


Leave a comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

7 thoughts on “Жута минута

  • Slobodan

    Poznato je da se u zapadnom delu bivše SFRJ upotrebljavao termin minuta, a u istočnom delu minut. Ako je ispravan i jedan i drugi termin, zašto onda ne koristimo svoj, nego biramo tuđi termin? Da li zbog snobizma i svojih kompleksa biramo tuđe, misleći da je sve što je sa strane bolje, lepše, „in“… Ili se stidimo sebe, pa na svaki način hoćemo da „bežimo iz svoje kože“. Voleo bih da pročitam šta o tome misle jezički stručnjaci, ali i objektivna nauka o psihologiji, etnologiji, i drugi kompetentni

      • Slobodan

        Није спорно да су оба облика равноправна, али зашто предност давати туђем облику?.По чему је минута боља него минут?
        Зашто нам је нешто што други има увек боље, лепше, слађе?
        Глорификацијом свега што је туђе, стављамо себе у инфериорни положај.

        • Језикофил Аутор чланка

          У овом конктексту некако се усталило у језику, или је то макар наш осећај, да је фразелогизам „жута минута“. У другим говорним ситуцијама, минут се сасвим учестало употребљава, „један минут“, „сачекај ме само минут“, немамо неко истраживање којим бисмо могли да потркепимо ту тврдњу, али тако нам говори језички осећај. Исто је и са секундом – секунд и секунда.

  • Dubravka

    Dopada mi se objašnjenje – smisleno je.
    No, imam pitanje nevezano za žutu minutu: u tekstu stoji „По чему је жута боја управо боја беса, испуштене контроле, агресије и сл.?“ – zbuniše me ova dva znaka interpunkcije, jedan do drugog? Oprostite ako ovo skretanje sa teme nije po pravilima, ali me „ubolo u oči“.

    • Језикофил Аутор чланка

      Правописни је обичај да се тачке које служе као део скраћеница не сажимају интепункцијским знацима, тачка ту има правописину функцију, показује да је у питању скраћеница за „и слично“ и саставни је део скраћенице, дакле итд.? и сл.? може да остане.