О нама

Jezikofil-bordo2Језикофил је интернет сајт посвећен српском језику. Бавимо се граматиком у најужем и најширем смислу, правописом, нормом, лексикологијом, лексикографијом и синтаксом српског језика. Све то нас води до доброг стила! Представљамо вам текстове реномираних лингвиста о актуелним језичким питањима, свакодневно вам доносимо правописна и граматичка правила, дефинишемо старе, нове и непознате речи, дајемо савете и препоруке за успешну лектуру текстова различитих функционалних стилова и одговарамо на ваша питања и недоумице.
Аутори и оснивачи Језикофила су дипломирани професори српског језика и књижевности, доктори наука, истраживачи Института за српски језик САНУ, сарадници институција као што су Друштво за српски језик и књижевност Србије и Међународни славистички центар. Имамо искуства у настави српског језика за средњошколце, студенте и странце, бавимо се лектуром и коректуром текстова различитих типова и профила, посвећени смо лексикографији и лексикологији, а наши научни радови објављивани су у признатим домаћим и страним часописима и научним зборницима који се баве српским језиком, славистиком и лингвистиком. Пријатељи и сарадници Језикофила су уважени лингвисти, сарадници Института за српски језик, професори и асистенти Београдског универзитета, као и активни прегаоци на пољу бављења језиком.

Уредници:

др Слободан Новокмет

310346_10150424454555090_804868012_nЗавршио основне и мастер студије на Филолошком факултету у Београду на Групи за српски језик и књижевност. Одбранио 2016. године докторску дисертацију Семантичка анализа лексема које означавају животиње у савременом српском језику. Запослен на Институту за српски језик САНУ на пројекту израде Речника српскохрватског књижевног и народног језика. За време студија приређивао прилоге за радио-емисију Пут у речи. Био лектор српског језика у Пекингу школске 2009-2010. године, где је учествовао и у пројекту уређивања уџбеника за учење кинеског језика. Сарадник Друштва за српски језик и књижевност Србије. Редован предавач на семинару за стране студенте Међународног славистичког центра на Филолошком факултету. Држао радионице у оквиру Републичког зимског семинара и Регионалног центра за таленте „Михаило Пупин” и Образовног центра „Вук Караџић“ у Тршићу. Објавио радове са темама из лексикологије, творбе речи и правописа. Оснивач и уредник сајта Језикофил (www.jezikofil.rs), коаутор књиге „Језикофил“, коуредник књиге „Језик око нас“ и аутор монографије „Називи животиња у српском језику – семантичка и лингвокултуролошка анализа“.

др Светлана Слијепчевић Бјеливук

GIR_7437 3Завршила основне и мастер студије на Филолошком факултету у Београду на Групи за српски језик и књижевност. На истом факултету, 25. маја 2016. године, одбранила докторску дисертацију  Језичко-стилске одлике рекламно-пропагандног жанра у политичком дискурсу. Запослена на Институту за српски језик САНУ на пројекту израде Речника српскохрватског књижевног и народног језика. Лектор и преводилац у агенцији за превођење Медијa пријеводи. Пише колумне за магазин Водич за живот. Сарадник на изради више дигиталних и штампаних издања различитих врста речника (Прометеј и Лексиком). Радила као сарадник (писала прилоге и читала) за радио-емисију Пут у речи. Добитник награде Петар Ђукановић за 2007. годину. Редован предавач на семинару за стране студенте Међународног славистичког центра на Филолошком факултету. Објавила двадесетак радова и десетак критичких приказа са темама из когнитивне лингвистике, лексикологије, творбе речи, правописа и фразеологије. Учесник је на више међународних и националних пројеката који се баве истраживањем језика и маркетинга на друштвеним мрежама. Сарадник Супершколе, организације посвећене онлајн учењу. Оснивач и уредник сајта Језикофил (www.jezikofil.rs).

др Марина Николић

GIR_0905Завршила основне студије на Филозофском факултету у Новом Саду, на групи за Српски језик и књижевност, а магистрирала и докторирала на Филолошком факултету у Београду из области Наука о језику. Ради као научни сарадник у Институту за српски језик САНУ, на пројекту који се бави описом и стандардизацијом српског језика. Такође, наставник је у звању доцента на предметима Савремени српски језик и Култура језичког изражавања на Филозофком факултету Универзитета у Приштини, са седиштем у Косовској Митровици. Члан је уредништва часописа Наш језик, члан Комисије за синтаксу Одбора за стандардизацију српског језика, члан Матице српске. Учесник је на више међународних пројеката. Бави се синтаксом и језичком културом и из тих области објавила је више студија и научних радова, као и две монографије Теорија језичке културе (Институт за српски језик САНУ 2010) и Категорија степена у српском језику (Институт за српски језик САНУ 2014), и један приручник Сводни регистар питања из српске говорне културе (Београдска књига, 2010). Била је стипендиста Министарства науке и технолошког развоја Републике Србије и стипендиста Краљевине Норвешке. Боравила је на студијским усавршавањима у Русији и Немачкој.

image-5f38c62625879835886c894714cd48baa1ef7ad24c3fb58a67f07c088c61fce7-V

Екипа сајта Језикофил: Марина Николић, Слободан Новокмет, Светлана Слијепчевић Бјеливук

 

ЈЕЗИКОФИЛ

Књига „Језикофил“ окупља одабране и прерађене текстове објављиване на интернет страници Језикофила у периоду од новембра 2013. године до јуна 2016. године. Током тих неколико година рада на сајту Језикофил објављено је више стотина оригиналних текстова из различитих области које се тичу српског језика и језичке норме. Мотивација за текстове настајала је на основу ослушкивања актуелних друштвених дешавања, као и свакодневних разговора, у којима су се јављале различите језичке недоумице.  Књигу можете наручити преко сајта издавачке куће Klett и у свим бољим и снабдевенијим књижарама у Београду и Србији. Уколико не можете да нађете књигу у вашем граду, јавите нам се на имејл.

Аутори: Светлана Слијепчевић, Слободан Новокмет, Марина Николић
Издавач: Klett
Тип корица: меки повез
Број страница: 122
ISBN: 978-86-7762-933-5

ЈЕЗИК ОКО НАС

„Све оно што популарна лингвистика треба да садржи, овде је садржано – занимљиви и утемељени прилози, примерено враћање језичкој баштини, функционалан приступ језичким питањима. Ови прилози заправо су у књишке корице заогрнути изабрани прилози са портала Језикофил (jezikofil.rs, делује од 2013. године).

Прилози су подељени тематски на Језичку историју и етимологију, Морфологију, Језике, Медије и интернет, Утицај страних језика на српски, Језик и политику, Семантику и Језичку културу. овај зборник представља неку врсту портрета оног живог сегмента популарне лингвистике који се остварује у непосредном контакту лингвиста и оних говорника којима је стало до одржавања језичке културе. Уверен сам да ће зборник бити од интереса широкој читалачкој публици, од оних који траже одговоре на конкретна стандардолошка питања до оних који траже занимљиво штиво за дужа путовања или плажу. “

                                                                                                                                                                                                                                         Данко Шипка

Аутори:

У књизи су сабрани текстови следећих аутора: Жарко Б. Вељковић, Весна Ђорђевић, Владо Ђукановић, Маријана Ђукић, Биљана Марић, Ана Мацановић, Ана Миленковић, Вања Миљковић, Марина Николић, Слободан Новокмет, Светлана Слијепчевић Бјеливук, Марина Спасојевић, Бојана Тодић Санковић, Бојана Томић, Јелена Думић, Горан Милашин.

Едицијe: Популарна лингвистика

Број страна / Повез / Писмо: 167 / Тврд / Ћирилица

ИСБН: 978-86-515-1541-8
Година издавања: 2019.

УДРУЖЕЊЕ  ЈЕЗИКОФИЛ

ЈЕЗИКОФИЛ је добровољна, нестраначка и непрофитна асоцијација физичких лица, основана на неодређено време, ради остваривања циљева у области подстицања и афирмисања српског језика и језичке културе у српском научном и образовном систему, издаваштву, електронским и штампаним медијима, са посебним освртом на интернет и друштвене мреже.

Матични број: 28220570

ПИБ: 109876291

Датум оснивања: 18. 1. 2017.

коментара

  • Poštovani,
    Da li su imenice proso i vitiligo muškog ili srednjeg roda?
    U sintagmi „prvi put“ koja vrsta reči je reč put?

  • Који начин писања је најбољи: коронавирус, корона-вирус или корона вирус? И зашто баш тај начин?

  • Odlični ste! Svaka čast za sajt! Samo bih volela da imate malo više vremena da mu se posvetite odnosno da pišete što više 🙂
    Hvala!

  • Поштовани,
    који не најправилнији начин да се на спрском напише име Goethe инситут, Гете институт или Гете Институт?,

  • Поштовани,
    После глагола писати, написати, записати, у ком падежу су именице свеска, табла и слично, у акузативу или локазиву?

  • Поштовани,
    После глагола писати, написати, записати, у ком падежу су именице свеска, табла и слично, у акузативу или локативу?

    • Локатив, написати нешто на табли, табла је у овом случају место на коме порука настаје, а не место завршетка њеног кретања, што би био акузатив.

  • Поштовани,
    Занимају ме ваши асоцијативни речници.
    Пре неколико година сам у оквиру лингвистичке секције планирала да са ученицима направим асоцијативни речник економских појава. Пледала сам и план, али ми директор није дозволио да имам лингвистичку секцију.
    Где могу видети шта сте ви урадили на том пољу?

    • Поштована, не знамо на које нас мислите, али што се тиче асоцијативни речника имате Асоцијативни речник српског језика из 2005. године П. Пипера, Р. Драгићевић и М. Стефановић, а исти аутори приредили су 2011. Обратни асоцијативни речник. Такође, постоји и Ђачки асоцијативни речник српског језика.

Оставите коментар