Још једна у низу заблуда о правилности неке конструкције ових је дана врло честа на интернету. Реч је конструкцији померити сат, која се употребљава када говоримо о преласку са летњег на зимско рачунање времена и обратно. Било је много коментара на друштвеним мрежама о томе како није исправно рећи да треба померити часовник један сат уназад, већ његове казаљке. Јер померати сат (или часовник) значи физички му променити место.
Лаици који се противе таквом мишљењу кажу да данас сви имамо телефоне, па једино треба рећи подесити сат, мада ни то није више неопходно јер је технологија и тај посао преузела на себе. Није чудно што многи нису упознати са когнитивним механизмом који се зове метонимија. Са метонимијом су се највероватније срели последњи пут у школи на часовима српског језика када су обрађивали стилске фигуре у неком књижевном делу. Метонимија се ипак налази и изван књижевности, готово стално и свуда, па и у разговорном језику.
Када чујемо да звони звоно на нечијем телефону, ми кажемо Чујем неки телефон! или када прочитамо да интернет бруји о неком догађају, ми знамо да о томе људи масовно говоре, односно дижу грају, или пак кад се шокирамо над количином ракије коју је неко унео у себе, па кажемо Не могу да верујем да је попио целу флашу!, знамо да је у питању текућина, односно садржај те флаше. Као што метонимија може означити целину једним својим делом, она означава и целином један свој део, као што је у примеру с почетка текста. Дакле, ако Вас је изнервирало нетачно време на нечијем зидном сату, слободно можете питати: Зашто забога ниси померио сат?! Могла сам да закасним на аутобус!
Objašnjenje u tekstu je najobičnija glupost i kao takvo ga treba odbaciti. Ne moramo baš sitničariti i možemo reći „pomeranje vremena“ iako je jedino pravilno „podešavanje vremena na satu“. Dakle, „pomeranje sata“ je pravilno onoliko koliko je normalna (ispravna) istopolna veza. Moramo se već jednom suprostaviti „osveti loših đaka“.
Човече, наравно да је правилно. Језик је много слободнији систем него што су нас наше учитељице училе. Може се бити и на телефону, и померити сат, звати Београд и много сличних предмета. Професор српског и вуковац.
Када би користили србизме, или словенизме, уместо језичке тековине окупационог наслеђа, можда би било и мање оваквих забуна,.. али би свакако било и лепше и честитије. Уместо турцизма `сат`, од `sahat` можемо користити и нашу реч – `час`. У том случају бисмо разликовали сат и сат од час и часовник/часоказ/добница. У том случају би и ова метонимија била јаснија – померити време (а не часовник).