Реч дана

Кад деканица постане деканеса

Написао/ла Језикофил

Пише: проф. др Ана Јањушевић Оливери (Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици)

Једна од најпопуларнијих језичких тема, којом се радо баве и они без лингвистичког образовања, јесте тзв. родно сензитивни језик. То је показао и недавно објављени Приручник за употребу родно осетљивог језика, у чијем су се „глосаријуму“ нашле и ријечи деканица и деканка. Овом приликом нећемо расправљати о томе да ли је (и када) оправдано употребљавати наведене мовиране фемининуме (у питању су именице изведене моционим суфиксима -ица и -ка од мушког корелатива декан), већ ћемо указати на појаву форме деканеса, која се, истина рјеђе него претходне двије, употребљава и у домаћој говорној (и писаној) пракси.

А да деканеса иде „руку под руку“ не само са деканицом и деканком него и са деканом, показује и одломак ауторског текста у научном магазину Галаксија Нова: „Otprilike u isto vreme, dan-dva ranije ili kasnije, dekanica, dekanka, dekanesa ili dekan (sami se pravopisno opredelite) na sednici Statutarne komisije Filološkog fakulteta u Beogradu obznani da izvesni profesor ima 17 tezgi!“ (https://galaksijanova.rs/dobar-bolji-suvisan).

Могло би се помислити да је понуђена варијанта деканеса у наведеном тексту употријебљена да би допринијела његовом општем ироничном тону. Међутим, и на званичном сајту Председника Републике Србије, на коме нема мјеста за стилски обојену лексику (или макар не би требало да буде), читамо да је у оквиру посјете Русији у децембру 2016. године потписано више споразума о сарадњи, између осталих и анекс споразума између Филолошког факултета и Руског државног педагошког универзитета, а потписале су га „gđa Ljiljana Marković, dekanesa Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i dekanesa Filološkog fakulteta Ruskog državnog pedagoškog univerziteta prof dr Natalija Šubina“ (https://www.predsednik.rs).

Функције ректора и декана су у сваком друштву важне, те стога не чуди чињеница да о њиховим поступцима, али и о (био)библиографијама јавност радо изриче судове. Ако те функције на „брдовитом Балкану“ обављају жене, суд је још строжи. Тако су се у посљедње вријеме у жижи интересовања нашле појединe жене ректори и декани, а медије су преплавили мовирани фемининуми ректорка, ректорица, деканица, деканка, а оне босанске и – деканеса. Наводимо само неке примјере:

Općinski sud u Sarajevu 13. juna izrekao je novčanu kaznu Medicinskom fakultetu Univerziteta u Sarajevu u iznosu od 1.000 maraka, a dekanesi Semri Čavaljugi, kao odgovornom licu ovog fakulteta, kaznu od 500 KM (http://academlink.com); Profesorica Selimović, trenutno u zvanju vanredne profesoricе na Katedri za finansije i Katedri za kvantitativnu ekonomiju,  postala je druga i najmlađa dekanesa u 66 godina rada Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu. (http://www.efsa.unsa.ba); Memnuna Hasanica, suspektna dekanesa Filozofskog fakulteta UNZE, ove godine je, prema pouzdanom izvoru iz Rektorata UNZE, bila na spisku profesora koji trebaju ići u penziju. (https://ekran.ba); Mada smatram to sasvim nepotrebnim jer se kod nas ženska imena odmah prepoznaju, pa ako napišemo dekan Mirela Mirelić, to je sasvim isto kao napisati dekanesa Mirela Mirelić. (http://letholandez.blogger.ba)

Облици деканица и деканка уклапају се сасвим у домаће творбене моделе, и у том смислу су неспорни (према: професорица/професорка, докторица/докторка, учитељица, новинарка итд.). Настали су додавањем домаћих моционих суфикса -ица и -ка на основу страног поријекла. С друге стране, форма деканеса настала је додавањем италијанског суфикса -essa истој основи и, на први поглед, рекли бисмо да је ријеч деканеса преузета из италијанског језика. Али да ли је то сасвим тако?

Суфикс -essa у италијанском језику служи за извођење именица којима се означавају жене племенитог поријекла (principessa, contessa, duchessa) или пак женска занимања (dottoressa, professoressa, studentessa, ostessa). Сви ови мовирани фемининуми према себи имају именице мушког рода са завршетком на -е (principe, conte, dottore, professore, studente, oste), с изузетком именице duca, која је преузета из грчког језика. То значи да се суфиксом -essa не може извести именица женског рода која према себи има мушки корелатив decano, већ је жена која обавља ту функцију la decana. Дакле, форму деканеса нисмо никако могли преузети из италијанског, пошто она у том језику и не постоји. Али суфикс смо, свакако, позајмили. А Енциклопедијски рјечник Трекани о овом суфиксу даје податак да може имати и пежоративно значење, нпр. gudicessa (према gudice – судија) medichessa (према medico – љекар) (http://www.treccani.it). И у зборнику Identità di genere nella lingua, nella cultura, nella società (Идентитет рода у језику, култури и друштву) читамо да је суфикс -essa првобитно означавао жену недовољно способну за обављање дјелатности која се сматрала мушком, односно жену недораслу одређеном звању или занимању.

Како онда тумачити појаву форме деканеса у говорној пракси у Србији? И да ли је деканеса исто што и деканица?

Тешко да овакава изведеница може бити скројена на домаћем терену, пошто моциони суфикс -еса у српском језику не да није продуктиван, него се скоро и не употребљава (ако изузмемо чињеницу да је Црњански посветио пјесму Мизера „студентеси Иди Лотрингер“). По свој прилици, ову „балканску изведеницу“, мислећи да је у питању италијанизам, усвојили смо из говорне праксе наших сусједа Босанаца, код којих је мовирани феминунум деканеса доминантан и означава искључиво жену која врши функцију декана. С обзиром на то да су код нас у упореби мовирани фемининуми деканица и, рјеђе, деканка, изведени домаћим продуктивним суфиксима, форма деканеса би се, евентуално, могла прихватити као стилски маркирано средство које би означавало жену (деканицу) недораслу фунцкији декана.

Литература:

Божо Ћорић, Моциони суфикси у српскохрватском језику, Београд: Филолошки факултет, 1982.
Енциклопедија Трекани, http://www.treccani.it
Identità di genere nella lingua, nella cultura, nella società, (a cura di) Franca Orletti, Roma: Amando Edittore, 2001.
Kristina Cvetičanin Knežević, Jelena Lalatović, Priručnik za upotrebu rodno osetljivog jezika, https://www.rodnaravnopravnost.gov.rs

коментара

Оставите одговор на Зоран Ђорђевић X