Реч лингвисте

Лектор је занат, лепо је знат!

Написао/ла Језикофил

пише: Светлана Слијепчевић (истраживач-сарадник Института за српски језик САНУ и уредник сајта Језикофил).

Замислите, децо, једно велико море…

И сада замислите Душка Радовића ког лектор исправља: Замислите, децо, велико море… Док прецртава једно црвеном оловком, лектор маше главом и мрмља у браду: „Чим је једнина, онда је ваљда једно, то је плеоназам! То не може!”

Замислите сада обућара. Ви му донесете чизме на штиклу да вам промени флекне, а он стави оне с нанула. Каже: „Сад је лето, само се овакве флекне носе!” Или:  „Ја сам на занат ишао пре тридесет година, три месеца, била врућина, по цели дан сам мењао флекне на сандалама и нанулама, ваљда ја знам шта радим!” Жао ми је, нисте имали среће да однесете нануле, па сад не знам шта ће бити с вашим чизмама.

Вратимо се сада лектору. Лектор је током школовања учио шта је то стандардни језик, шта је норма, шта је правилно, а шта неправилно. Све је то морао да савлада на студијама. Добио је и текстове које је требало исправити. Био најбољи у томе. Добро, можда је био просечан. Затим је почео да лута од издавачке куће до телевизије. Тамо је срео једног старијег лектора који му је обећао да ће га обучити. Млади лектор је гледао како ради старији лектор. Хватао белешке, правио спискове литературе из које ће научити понешто, трудио се да попамти што више и да не мисли о томе шта пише, чита и упија. Он је ту да се обучава и памти.  Онда је и он у свему томе остарио и добио новог младог лектора, да га обучава, наравно. Почео је да преноси оно што је негде некада прочитао или чуо, сад се више и не сећа од кога ни када, али таква је пракса, традиција, да се боље изразимо, с колена на колено – од народне књижевности до бакиних рецепата за колаче.

Једног дана неко од њих двојице доби на лектуру интервју с фудбалером.

Новинарка: – Како сте се провели у Минхену?

Фудбалер: – Лепо. Све је било много лепо. Минхен је много леп град. Баш је лепо што су нас лепо дочекали.

Лектор поче да жврља својом црвеном оловчицом, те након неколико тренутака створи своје уметничко дело:

Новинарка: – Како сте се провели у Минхену?

Фудбалер: – Сјајно. Све је било изузетно пријатно. Минхен је веома диван град. Заиста је лепо што су нас љубазно дочекали.

Лектор је заборавио да постоји разговорни стил и да он може бити у писаној форми баш онакав какав је и у усменој. Заборавио је и шта му је задатак. Постао је само… занатлија ограничен својим искуством.

Тако је фудбалер постао ерудита и добио ширину речника једног академика. Као што сте ви добили флекнице нанула на својим зимским чизмама. Фудбалер се није наљутио. Зашто бисте ви?

коментара

  • Odlična su poređenja. Baš tako – dobar zanatlija je dragocen, ali osim dobro is pečenog zanata još više se ceni ono što se zove „šmek“ – a to se ne uči u školi…

  • Odlična su poređenja. Baš tako – dobar zanatlija je dragocen, ali osim dobro ispečenog zanata još više se ceni ono što se zove „šmek“ – a to se ne uči u školi…

  • Лектор је занат, лепо је знат!
    пише: Светлана Слијепчевић (истраживач-сарадник Института за српски језик САНУ и уредник сајта Језикофил).

    http://jezikofil.rs/lektor-je-zanat-lepo-je-znat/

    Komentar:-Lektor je zanat-ali od kada je upotreba i zloupotreba lingvistike otišla u drugu stranu. Lektor je profesionalno-intelektualno zanimanje koje je nekada bilo u svrhu opšte kulture u pogledu pismenostri jedne zajednice.
    Od kada se postalo OHOLO i bahato, da se služi drugim ciljevima, onda nije ni cudo što se ovde i pisu kojekavi besmisleni naslovi i clanci.
    Nekada je svaka novina, časopis imao posebno plaćeno zanimawe LEKTORA I KOLEKTORA I KOREKTORA, a danas se nažalost sve svelo na puki ZANAT, koji je proizašao iz opake bolesti zvani EKSTREMNI NACIONALIZAM.
    „Rodilo se , valja ga ljuškati!“
    Tako je to kada sada postoji patološka mržnja i dobro PROFITIRANJE na temu LINGVISTIKA (čitaj: LEKTORISANJE!). Postalo je evo i unosno zanimanje zvano: ČOVEK- SRBIN-LEKTOR!?
    TEŠKO JE NAMA MNOGIMA IZ STARE GENERACIJE INTELEKTUALCIMA PRIRODNIH NAUKA, KOJI SMO EVO I U PENZIJU POD STARE DANE DOŽIVELI DA NAS PONOŽAVAJU tkzv lektori, PRAVOPISNIM GREŠKAMA I ZAPETAMA I VELIKIM I MALIM SLOVIMA, PA AKO SE I TEHNIČKI POGREŠI NA STATURI KOMJUTERA. Odmah Vas vređaju LEKTORI, da ste nepismen da treba da se ISITA DIPLOMA NASTAVNIKA MATEMATIKE.
    BILO JE STRAŠNO SVE DO 2013.godine. Pisac ovog komentara je kao intelektualac zbog siromaštva i nedostatka nastavnika srpskog jezika8bili su to partizanski učitelji posle Drugog svetskog rata sa šest meseci kursa) nikada nije imao prilike da od nekoga nauči lingvističke znake, ali bez kwiga i kao pečalbar je dobro naučio od tih časnih ljudi UČITELJA „da su dva i dva uvek četiri“.
    Oni suna sučili da budemo POŠTENI i kao ljudi i kao intelektualci. Ovde ne vidim danas u Srbiji ni jednog ni drugog.
    Tako i dan danas ne mogu da obkavim svoje radove (rukopise napisanih knjiga) iz matematike, etnologije, etnografije, narodne književnosti, istoriografije-jer zbog svog ljudskog i intelektualnog i ljudskog poštenja nigde nisam PODOBAN ( u Titovoj Jugoslaviji već sam bio proganjan po kategoriji MORALNO POLITIČKA PODOBNOST-šest godina izbacivan iz prosvete, a sad je kategorija nepodobnosti zvana LINGVISTIČKA).
    Za sve nas i za naš srpski jezik i uopšte kulturu je to strašno.
    Ili raže da budeš u taj ČOPOR EKSTREMNOG NACIONALISTA, U CRKVENI IILI PARTISKI TOR ili u NEKU MAIJAŠKU DRUŽINU-pa si onda PODOBAN. Taj „crv“ se odavno uvukao i u u svim institucijama sistema i čak dopreo do srpske akademije nauka. Nije ni čudo što je toliko plagijata i HUQA, koji za novac prodaju sve i svašta pa i svoju intelektualnu sposobnost.da bi lektorisao jednu stranu u matematičkom rukopisu traže mi8zvanično sam dobio odgovor) treba mi 3,5 evra, a meni je 25.hiljada penzionerska plata. Komentar je suvišan.

    To je zalosno. Ova deca nisu kriva, kriv je sistem koji je potpuno deklasirao sistem vrednosti života, posebno nauku, obrazovanje i kulturu. Pošto „savetujete“ da se niko ne potpisuje-što znači da će i meni da pošaljete po ko zna koji put VIRUSE umesto pomoći u lektorisanju. Zato ću Vam na kraju ostaviti celu adresu(ima je na GOOGLE):Miroslav B Mladenović Mirac, matematičar inovator u penziji, lokalni etnolog, etnograf, istoričar i lokalni pisac pesama i priča na dijalektu juga Srbije iz Vlasotinca
    13.avgust 2015.g. Vlasotince, republika Srbija
    P.S internet adresa(gde se godinama šalju VIRUSI od raznoraznilj interesnih grupa kojima smeta.nauka, obrazovanje i kultura u očuvanju svoga naciponalnog identiteta ali bez ekstremizma) mmirac@ptt.rs, stoji u naslovu objavljenih strucnih metodickih matematickih radova, a objavljna je i adresa miracyu@gmail.com na sajtu 13 kongresa matematicara Srbije u vrhu SAZETAKA metodsko matematickih radova.

  • Dnevni list Danas | Kultura | Kome trebaju lektori?
    http://www.danas.rs/danasrs/kultura/kome_trebaju_lektori.11.html?...
    ‎ Кеширано
    18 авг 2014 … Danas. 01/09/2015 09:02 | Beograd Ministarstvo kulture podržalo inicijativu za razrešenje …. Miroslav B Mladenovic Mirac | 19/08/2014 23:04.
    http://www.danas.rs/danasrs/kultura/kome_trebaju_lektori.11.html?news_id=287395

    Miroslav B Mladenovic Mirac | 19/08/2014 23:04
    Broj preporuka: 2 Preporuči Predloži za brisanje
    Коментар:
    Некада у бившој Југославији свака новина, часопис и издавачке куће су имале своје лекторе и колекторе.

    Тако ми из старе генерације, који нисмо имали могућност стицања тог ЛИНГВИСТИЧКОГ ЗНАЊА(учитељи-партизани са шест месеци курса су нас учили а сиромаштво је учинило своје)-стицали смо и високе дипломе и знања из одређених области, која су била МЕРИЛО а не „запета“ или „знак интерпукције“-који у мојој математици много и нису много утицали у решавању задатака у методском смислу.

    Данас, када је у друштву завладало незнање и стицање разноразних диплома на сумљив начин; потреба је да сама држава у погледу очувања српског језика, у свакој новини и на телевизијама и издавачким кућама обавезно о свом трошку плаћа ЛЕКТОРЕ и КОЛЕКТОРЕ.

    Сматарам да свака новина тамо где се електронским путем пишу КОМЕНТАРИ, потребна је лектура, јер се много злоупотребљљава често и ТЕХНИЧКА ГРЕШКА за такозвану „неписменост“ па се тако ЛИНГВИСТИКА злоупотребљава за друге циљеве, јер се често не коментаришише суштина садржаја коментара него се одмах коментатор ВРЕЂА:“неписмен“ или“ ко ти даде диплому наставника математике“-а да се са друге стране и не зна прави узрок прављења „лингвистичко-правописних грешакка“.

    Мени као матемнатичару када сам писао методско-дидактичко математичке чланке за часописе и конгресе, нико није чак ни желео да ми ни помогне да се „лекторише“-него због својих критичких ставова о друштву, често су ме „ловили“ како би ме омаловажавали-али касније те радове су радо слушали сви и на интернету су имали највише „посетилаца“.

    Дакле, важнија је суштина и садржај текста, а не формално ЛЕКТУРА у погледу вредновања неког текста.

    Мени као локалном писму на дијалекту југа Србије много и не значи ЛЕКТУРА.

    Објавио сам на дијалекту југа Србије три збирке песама (Планинска Ората (2008), Абер са планине(2011) и Печаловина-2011.г) и публикацију (на дијалекту) ПЕЧАЛБАРСКА ПИСМА(2014.г)-све о свом трошку.

    Нажалост у очувању нашег дијактелошког наслеђа за сада се недовољно чини, па сами аутори (као и ја) плаћамо из џепа за публиковање а и ако још треба и платитити ЛЕКТОРА онда тешко да се може све то финасиски поднети и издати о свом трошку нека публикација.

    Тако због ЛЕКТОРИСАЊА и немогућности из материјалних разлога многи своји рукописи из:ЕТНОЛОГИЈЕ, локалне историје, математике(збирка и методика математике) чекају на издавање годинама; јер се могу објављивати само ако сте члан неке партије или на вас неко заради-стоје у фиокама као рукописи и не објављени .

    Аутор коментара:-Мирослав Б Младеновић Мирац математичар у пензији и локални етнолог и историчар и локални писац песама и прича на дијалекту југа Србије из Власотинца

    19. август 2014.г. Власотинце, југ Србије

Оставите одговор на Miroslav B Mladenovic Mirac lokalni etnolog, etnograf i lokalni pisac pesama i prica na dijalektu juga Srbije iz Vlasotinca, Srbija X