Одакле нам ОК?

Скраћеница ОК се, вероватно, налази у свим језицима света, осим у неким амазонским, још недирнутим цивилизацијом. Она је кратка, језгровита и учинковита. Врло лако замењује наше: добро, у реду, важи, чак и да. Означава ону сиву језичку зону између нехајне прихватљивости до строгог одобравања, а може да будe чак и описни придев. Може да значи одобравање, знак да је јасно оно што је саопштено. Такође, нешто што је по квалификацији на граници између доброг и лошег, нешто што није сасвим досегло високе стандарде, али истовремено и није толико лоше као нпр. „Тај филм је ОК”.

ОК може представљати и начин да некоме одговориш ако ти и није баш стало до тога шта тај неко прича, али на учтив начин.

– Знаш, јуче сам купио нов ауто.
– Океј.
Врло лако замењује и обично „Добро” у примеру:
– Да ли си ОК?
– Да, ОК сам.

Писање ове скраћенице у правопису није уједначено. Она се углавном пише великим писаним словима, и са тачкама између слова (како је бележи РСАНУ), а може се писати и онако како се изговара – океј. Претпоставља се да је у уобичајену употребу у енглеском језику ОК ушло још 1860. године. Међутим, неке претпоставке и теорије о пореклу ове скраћенице воде нас у древну Грчку. Грчки израз olla kalla, скраћено ОК, значи све је у реду, а користили су га грчки учитељи у виду иницијала при оцењивању домаћих задатака који су задовољавали одређене стандарде. Грчки морепловци су такође користили ту скраћеницу као брз одговор на питање у каквом је стању брод. То је била и ознака која се стављала на бродове након инспекције.

Слика преузета са сајта www.photo-dictionary.com

Теорије које сежу у нешто ближу прошлост покушале су да повежу настанак ове скраћенице са Другим светским ратом, али што се војне терминологије тиче утврђено је да је ОК много старије од тога. Тако се претпоставља да израз води порекло још из времена америчког грађанског рата и да је настао као скраћеница за израз zero killed или нула погинулих; у пренесеном значењу то је указивало да је битка била успешна јер нико није погинуо, па се временом почело користити за сваку ситуацију из које је произашло нешто добро и позитивно.

Званично, ОК је први пут забележено 23. марта 1839. године у бостонском листу Boston morning post, и то као помало погрешна скраћеница за израз all correct, који значи све је тачно или све је у реду. Начин скраћивања овог израза био је део традиције коју су шаљиви бостонски новинари користили у својим листовима као својеврсну игру речи. Фраза је изашла из новина у свет када ју је извесни Мартин ван Буренс користио у својој изборној председничкој кампањи 1840. године. Он је био рођен у месту Киндерхук и отуда је носио надимак Old Kinderhook (што би се српски рекло – Стари Киндерхужанин). То је, скраћено, давало ОК, а то ОК било је згодно за политичке слогане и изборне транспаренте.

Једна занимљива теорија води нас у Британију у Шекспирово време. ОК је коришћено у енглеским тестаментима 1565. године. Ово ОК потиче од речи oak, што значи храст. Од храста су изграђивани бродови у британској морнарици и он је био симбол чврсте, сигурне грађе. Ако би неко питао да ли је нешто добро, односно солидно, нпр. као храст, могао је да пита – oak-a? – у чему би ово „еј” заменило наше дуго а када се нечему упитно чудимо.

Такође, у време настанка првих штампарија, ОК се користило и као штампарски термин да би се означио онај текст којем нису потребне никакве техничке исправке.