Реч лингвисте

Погром

Написао/ла Језикофил

Marina Nikolic

пише: Др Марина Николић (Институт за српски језик)

Јуче је била једанаеста годишњица погрома на Косову и Метохији. 17. марта 2004. године у више места у овој покрајини дошло је до великог насиља које су косовски Албанци покренули у сврху протеривања и застрашивања српског становништва. Када се помиње овај догађај, карактеристично је то да се употребљава русизам погром. Претпоставка је да је у наш језик ова реч ушла преко рускословенског језика, те да је повезана с овим догађајем управо захваљујући православним српским црквенодостојницима. Погром је назив за нереде, односно насиље над одређеном, најчешће мањинском (етничком, расном, верском или сексуалном) заједницом у неком друштву или земљи. По правилу реч је о физичким нападима на њихове припаднике и уништавање њихове имовине. За погроме је карактеристична њихова, стварна или фингирана, спонтаност, односно изостанак реакције органа власти која се масовном насиљу или не може супротставити или га прећутно одобрава.

У руском језику погром се најчешће везује за Јевреје, њихово протеривање и уништавање. У буквалном преводу то је погром Јевреја или јеврејски погром. Видимо да је у руском језику рекција уз глаголску именицу погром генитивна, те да је реч о генитиву који се може преиначити у присвојни придев. У српском језику има примера генитивне рекције уз погром, нпр. Стравичан погром људи без пигмента у Танзанији, Погром Јевреја или Мартовски погром Срба 2004. је најмасовнији од 1999. године, а нема примера присвојног придева, рецимо, нема српског погрома. Има, додуше, албанског погрома, али у другом значењу, у значењу погрома који су извршили Албанци. Због чега? Зато што је овде реч о објекатском генитиву, па тако када кажемо да је био погром Срба, у ствари, мислимо да су Срби трпели и били жртве (лингв. пацијенс), док су Албанци вршили погром (лингв. агенс). Осим тога, да не би било забуне, у српском језику, највероватније по аналогији с речју злочин, најчешће уз погром иде одредба у инструменталу с предлогом над, па је тако у већини случајева погром над Србима, а ређе у дативу са значењем усмерености – погром према Србима, а најређе у генитиву с предлогом противпогром против Срба.

коментара

Оставите одговор на minja X