Реч лингвисте

СРЕЋАН ИЛИ СРЕТАН

Написао/ла Језикофил

Језички саветникпише: проф. др Рада Стијовић (Институт за српски језик САНУ).

Неретко се може чути да је облик срећан правилан, јер је настао од именице срећа, а облик сретан неправилан, јер је настао од глагола сретати (се) и обележава онога кога срећемо.

Међутим, оба облика су правилна и оба су настала од глагола сретати (се). Прво је од основе овог глагола и одговарајућег суфикса сачињена именица срећа. Она је специфичност јужнословенских језика (у српском се јавља од XIII века). Остали словенски језици, као и бугарски књижевни, задржали су стару, прасловенску реч (руски: счастье). Од именице срећа саграђен је, даље, придев срећан, који је гласовним променама преобликован у сретан. Овај облик се само у мушком роду подударио са трпним придевом сретан („кога срећу”). Женски и средњи род се разликују: „Сретна Нова година”, али „Она је често сретана са њим”.

Данашња норма предност даје облику срећан, јер је уобичајен на истоку нашег говорног подручја, али допушта и облик сретан.

(чланак је објављен у новој књизи Раде Стијовић „Језички саветник“ у издању „Чигоја штампе“.)

 

коментара

  • Када нас неко позива на телефон и треба да му се представимо, да ли је исправно рећи: Н. крај телефона или Н. на телефону?
    И још нешто, сумњати или сумљати., који је облик исправан? Хвала.

  • ovaj tekst je veoma los, jedino precizno objasnjava da su obe reci ispravne,
    ali na zalost sta je ovde receno
    Прво је од основе овог глагола и одговарајућег суфикса сачињена именица срећа. Она је специфичност јужнословенских језика (у српском се јавља од XIII века). Остали словенски језици, као и бугарски књижевни, задржали су стару, прасловенску реч (руски: счастье).
    verovatno autor i urednik znaju, ali ne i obican covek, u tu grupu cu se srozati jer ne razumem,

    • Све се увек сведе на „а, заправо може и тако.. – све може!“. „Језик је жив, и ми смо ту само да бележимо промене, али и да их `озаконимо`“. Наравно, свако покушај да се грбава решења уклоне сматра се „насиљем над језиком“. Домишљати, учевни, изговори, објашења,.. и сл. сваку реч очас учине прихватљивом.

    • Reč „счастье“ se u ruskom jeziku sve manje koristi. U modernoj svakodnevnoj upotrebi je sve vise rec „удача“. Valjda sto je jednostavnija i u pisanju i u izgovoru ! A Bugari su krajem 19. veka vrsili veliku reformu jezika tako sto su uzimali ruske reči i kada nisu morali.

  • ..meni je logičan oblik (ja sam matematičar)..’SREĆAN’..
    ..a nelogican mi je oblik.. ‘SRETAN’..
    OBJAŠNJENJE:
    ..ako neko ima SREĆU (u nečemu),.. on je SREĆAN…
    ..ako je neko često ‘SRETAN’ (susretan),.. on je ‘SRETAN’..
    ..naravno da se ‘susret’ može ‘povezati’ sa ‘srećom’,.. ali ne baš uvijek..
    DAKLE:
    ..ovo su dvije riječi srpskog jezika sa DVA (ipak) različita značenja..

  • Како може да буде исправно рећи “сретан”, ако је придев настао од именице “срећа”? Једино је исправно “срећан”, како се и говори у Србији.

Оставите одговор на Језикофил X