Реч дана

Значење ријечи вертеп – од пећине до игроказа или Вертеп – стара-нова ријеч српског језика

Написао/ла Језикофил

Пише: проф. др Ана Јањушевић Оливери (Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици)

Божићни празници су вријеме када се враћамо нашим старим обичајима, а преко обичаја долазимо и до неких скоро заборављених ријечи. Једна од њих је и ријеч вертеп.

Ако бисмо просјечног говорника српског језика, под условом да он није из Војводине, питали шта значи ријеч вертеп, врло је вјероватно да не би знао одговор. То је и разумљиво ако се узме у обзир да се ова ријеч црквенословенског поријекла ријетко употребљава, и то углавном у специфичним жаргонима, а овај чланак ће показати и да је њено значење током времена знатно измијењено.

Најочигледнији доказ присуства ријечи вертеп у словенским језицима јесте божићни кондак, чији један од стихова гласи: „и земля вертеп Неприступному приносит“. Етимологија ове ријечи није сасвим јасна, мада се у рјечнику Петра Скока наводи да у неким словенским језицима има исти коријен као и ријеч вртлог (Скок 3: 579). Међутим, сасвим је поуздано да је првобитно значење ријечи вертеп било ʼпећинаʼ. Ово неутрално и уопштено значење, које је стајало у односу синонимије са ријечју пештера, сузило се још у старословенском језику, па се вертепом називало станиште сиромашних или пак животињско склониште. Ово секундарно значење утицало је на то да се лексема вертеп у савременом руском језику употребљава у значењу јазбина, односно шпиља (исп. В. Виноградов, История слов).


У српском језику, међутим, ријеч вертеп, забиљежена још у XIII вијеку, има искључиво позитивну аксиологију. Српски је, као и остали словенски језици, из старословенског наслиједио примарно значење ријечи вертеп – пећина. С обзиром на то да наш језик има и друга лексичка средства за именовање шупљине у стијени, ријеч вертеп је, временом, сузила свој семантички опсег на пећину у којој је рођен Исус Христос. Метонимијски принцип који је омогућио да се општи назив почне користити као ознака за појединачну пећину дјеловао је у правцу додатне семантичке рестрикције, па је тако ријеч вертеп у Вуковом рјечнику из 1818. забиљежена са значењем ʼјасле у којима је рођен Христосʼ.

Како се пећина у којој је рођен Христос чешће именује као Витлејемска пећина, а за мјесто гдје га је Богородица положила користи се ријеч јасле, лексема вертеп у савременом српском језику поприма још ужа, специфичнија значења. У Речнику српскохрватскога књижевног језика лексема вертеп има два значења. Као прво се наводи значење ʼјаслице које се носе о Божићу од куће до куће на спомен Христова рођењаʼ, али је вертеп и ʼпредстава са сценама у вези са Христовим рођењемʼ. Ова два значења су заправо повезана, пошто се представа одвија испред макете вертепа, тј. отворене кутије у облику цркве, обично са два спрата, на којима се виде лутке или иконе. Испред те сценографије дјеца и ђаци, костимирани као глумци, изговарају текстове написане за ову позоришну врсту.

Игроказ вертеп се изводи од Бадњег дана до Богојављења, а обичај је веома распрострањен у Војводини. Ту традицију су у XVIII вијеку увели руски и украјински учитељи који су дошли да помогну Србима у тадашњој Аустроугарској да сачувају вјеру, језик и културу. У другим српским срединама вертеп, заједно са окићеним бадњаком, представља дио божићних декорацијa. Његов средишњи дио заузима икона на којој су приказани праведни Јосиф и Богородица са младенцем Христом, а около су распоређене различите фигуре које су имале удјела у повијести о догађају у Витлејемској пећини.

Ваља напоменути да у католичком свијету сличне представе Христовог рођења красе не само цркве него и обичне домове, те се веома често декорације ове врсте тумаче као утицај запада. Међутим, поједини православни сајтови (уп. www.pravoslavniroditelj.org) наводе податак да вертеп као игроказ датира из времена византијског цара Константина, те да је уочи Божића улицама Цариграда ишла велика литија на чијем челу су били византијски цар и патријарх, а пратило их је свештенство и мноштво народа. Саставни дио литије је била велика пећина, макета вертепа са луткама, које су луткари помјерали и говорили текст.

Без обзира на то да ли представља дио католичке или православне традиције или пак обију у исто вријеме, чињеница је да је вертеп укључен и у српске божићне обреде. Како је игроказ након Другог свјетског рата био забрањен, пао је заборав не само на сам обичај него и на ријеч којом је именован. Повратак вјери и традицији допринио је и да откријемо старе-нове ријечи, те данас знамо да вертеп у савременом српском језику означава народну представу која се изводи о Божићу или пак божићну декорацију која симболизује Витлејемску пећину.

Литература
Виктор Виноградов: История слов https://dic.academic.ru
Вук Ст. Караџић, Српски рјечник, Беч: 1818.
Речник српскохрватскога књижевног језика, књ. 1, Нови Сад: Матица српска‒Загреб: Матица хрватска, 1967.
Петар Скок: Етимологијски рјечник хрватскога или српскога језика, књ. 3, Загреб: ЈАЗУ, 1973.
Енциклопедија Српског народног позоришта, https://www.snp.org.rs/
Зоран Радовановић, Заувек вертеп, Београд: РТС, 2017.
Деца и Бадње вече: одиграјте Божићни Вертеп, www.pravoslavniroditelj.org

коментара

Оставите одговор на Jovan Nedić X