Становник Јужне Кореје је Јужнокорејац, а Северне Севернокорејац.
Није важно више шта каже коментатор утакмице ни водитељ вести из света. Правопис српскога језика Матице српске каже да су Корејац и Корејка становници Кореје.
A šta ćemo s Tibetom, Tibet(an)cima i tibet(an)skim? (Ja sam jezik prevodio kao ‘tibetanski’ a moj drug, isto tako vrstan poznavalac engleskog ali i veoma upucen u budističku terminologiju, prevodio je ‘tibetski’.
Поштовани,
Ту долазимо до проблема који нормативно није уређен, пошто ни у Правопису, ни у Речнику, а ни у Клајновој „Творби речи“ не можемо да пронађемо одреднице Тибетанац, тибетски/тибетански итд. Међутим, пошто се за назив етника усталило Тибетанац (изведен суфиксом -анац, који је настао спајањем романског суфикса -ан и суфикса домаћег порекла -ац и који можемо наћи у називима етника типа Американац, Африканац, Пироћанац итд.) можемо претпоставити и да језик треба називати „тибетански“ да би задржао везу за називом етника, иако је у питању дужи облик од придева „тибетски“, што би био директан присвојни придев од Тибет (у случају Корејца препоручен је облик који је краћи и који чува у себи оригинални назив, иако упоредо можемо често да чујемо и облик са -анац). Речник САНУ у примерима „американски“ и „африкански“ предност даје придевима „амерички“ и „афрички“ иако их изједначава по значењу. Дакле по аналогији са Америка – амерички, али Американац, можемо успоставити везу са Тибет – тибетски – Тибетанац. Дакле има основа и за једно и за друго решење. Међутим, док се ово питање званично не уреди одредбом у Правопису, или неком приручнику, остаје нам употребна пракса, а она нам каже да се у Електронском корпусу српског језика (у коме је сабрано хиљаде примерака дневне штампе, часописа и књижевних дела) придев „тибетански“ појављује чак 12 пута чешће него „тибетски“.
A šta ćemo s Tibetom, Tibet(an)cima i tibet(an)skim? (Ja sam jezik prevodio kao ‘tibetanski’ a moj drug, isto tako vrstan poznavalac engleskog ali i veoma upucen u budističku terminologiju, prevodio je ‘tibetski’.
Поштовани,
Ту долазимо до проблема који нормативно није уређен, пошто ни у Правопису, ни у Речнику, а ни у Клајновој „Творби речи“ не можемо да пронађемо одреднице Тибетанац, тибетски/тибетански итд. Међутим, пошто се за назив етника усталило Тибетанац (изведен суфиксом -анац, који је настао спајањем романског суфикса -ан и суфикса домаћег порекла -ац и који можемо наћи у називима етника типа Американац, Африканац, Пироћанац итд.) можемо претпоставити и да језик треба називати „тибетански“ да би задржао везу за називом етника, иако је у питању дужи облик од придева „тибетски“, што би био директан присвојни придев од Тибет (у случају Корејца препоручен је облик који је краћи и који чува у себи оригинални назив, иако упоредо можемо често да чујемо и облик са -анац). Речник САНУ у примерима „американски“ и „африкански“ предност даје придевима „амерички“ и „афрички“ иако их изједначава по значењу. Дакле по аналогији са Америка – амерички, али Американац, можемо успоставити везу са Тибет – тибетски – Тибетанац. Дакле има основа и за једно и за друго решење. Међутим, док се ово питање званично не уреди одредбом у Правопису, или неком приручнику, остаје нам употребна пракса, а она нам каже да се у Електронском корпусу српског језика (у коме је сабрано хиљаде примерака дневне штампе, часописа и књижевних дела) придев „тибетански“ појављује чак 12 пута чешће него „тибетски“.