Додир са једном културом и нама упечатљиво необичним језиком на северним просторима унео је у српски језик кроз векове ашов (ásó) и баканџе (bakancs), битангу (bitang) без буђелара (bugyelláris), варош (város) и у њој вашар (vásár), газду (gazda) коме све оде на добош (dobos), мајур (major) у корову (kóró), пајташе (paјtás) и пандуре (pandúr), снашу са салаша (szállás) и шогора (sógor) фићфирића (fityfiritty) који шором (sor) дува у фрулу (furulya). Кад се договарамо о појединостима, утаначујемо (tanács), па уговорено заденемо у фиоку (fiók). Да ни не помињемо бунду (bunda) у џаку (zsák) и ципеле (cipő) на асталу (asztal)!
У суживоту са другим народима, језицима и културама незаобилазна је размена. Позајмљивање је врло продуктиван начин богаћења лексичког фонда. Речи позајмљене из мађарског језика називају се хунгаризмима. А кад смо већ код астала (Језикофили су познати гурмани, па се не стиде да питају!):
Може ли се без чаја од ђумбира (gyömbér), салате од шаргарепе (sárgarépa) и паприке (раprika)?
Кува ли се код вас перкелт (pörkölt) од мангулице (mangalica)?
Из одељка нешто слатко:
С чиме волите палачинке (palacsinta)?
Тим кнедле или тим гомбоце (gombóc)?
Наздрављамо уз чашу токајца (tokaji), nagyon finom, egészség!
Мср Александра Томашевић
[Рођена 1996. године. Основне и мастер студије завршила на Филолошком факултету у Београду, на Групи за српски језик и књижевност. Студент докторских студија на Филолошком факултету и стипендиста Министарства науке, технолошког развоја и иновација, од 2022. ангажована на Институту за српски језик Српске академије наука и уметности, на Одсеку за стандардни језик. Добитник награде „Доситеја” 2019. године. Добитник стипендије за изузетно надарене студенте 2020. године. Учествовала на више конференција за младе филологе. Пише и објављује радове који се баве савременим језиком, нормативистиком и методиком наставе српског језика. Заинтересована за истраживање савременог српског језика, нарочито у области морфологије, синтаксе, семантике и прагматике.]
Будући да су били азијско племе које је живело на коњима у дивљини пре ће бити да су за варош, вашар и сличне речи чули од Срба када су дошли на наше просторе (садашња Мађарска).