Поред одредница нација, нациократија, национ, националан, национализам, националиста и др. које у себи садрже лат. корен natio (рођење, род, према nasci родити се), изненадило нас је да у Великом речнику страних речи и израза (2006) Клајна и Шипке постоји и одредница национале, забележена као непроменљиви придев.
Са податком да је у питању директна позајмљеница италијанског nazionale у значењу националан, даља дефиниција каже „у језику медија, национална величина: додатак уз имена веома популарних филмских, певачких, спортских и других звезда (Брена ~ ).” Изненадило јер смо тај приметак каквим именима пре доживљавали као део каквог неформалног, скоро андерграунд уличног језичког израза који се неретко употребљава иронично и који није постао део званичног медијског наратива, а васпоставили су га Италијани који су тако звали своје филмске иконе Софију Лорен, Ђину Лолобриђиду и др.
Међутим, дефиниција из Речника поприлично је сликовита и јасна – у питању је неко ко је „национална величина”, те му се овај додатак придаје уз име да би се та особина додатно истакла или исказала (занимљиво, за разлику од других непроменљивих придева, овај обавља улогу постмодификације, јер долази иза главног именичког члана).
С обзиром на то да Речник као типичан пример употребе овог непроменљивог придева наводи Брену, занимало нас је шта нам о томе могу рећи и онлајн корпуси српскога језика, односно уз која „национална” имена најчешће стоји придев „национале”, тј. које су личности заслужиле ту ласкаву титулу (ако узмемо у обзир да Брена у последње време није активно радила на томе да овај прилепак имену оправда). Дакле, у питању би требало да буде неко ко представља оличење националног духа или какав симбол националног поноса.
И очекивања су мање-више била на месту, два имена која се највише пута у корпусима појављују са овим одређењем јесу Сале (Алексанадар Ђорђевић) и Цеца (Светлана Ражнатовић), наравно због различитих удела нашем осећању тога шта сматрамо доприносом вредним тог одређења (ипак, име Сале појављује се и у корпусу PDRS 1.0 и корпусу Classla web-sr чак три пута више него Цеца). На трећем месту је Ноле (Новак Ђоковић). Брена је следећа, док се остала имена појављују спораднично и малом броју примера, као нпр. Деки (Дејан Станковић), Гага (Драган Николић), Милена (Милена Дравић), Вања (Владимир Грбић) и сл.
Ипак, на основу увида у појединачне примере можемо рећи да одредница „национале” нема увек и само позитивну функцију, већ се, напротив, неретко пришива имену као нека врста заједљивог, ироничног коментара, са циљем да обезвреди осећај припадности заједници националних икона дотичној особи уместо да га оснажи. „Национале” је у српском јавном дискурсу, изгледа, и наше и туђе, и елитно и естрадно, и глорификација и иронија.
пише:
Слободан Новокмет
Истраживање спроведено уз подршку Фонда за науку Републике Србије, 7750183, Јавни дискурс у Републици Србији – PDRS
