Правило на дан

Да није можда дублет?

Написао/ла Језикофил

Лингвисти се непрестано сусрећу с питањима саговорника како се нешто каже, а таква питања неретко садрже избор између двеју варијаната. У тим случајевима одговор понекад буде: То је дублет. Може и једно и друго. Будући да је број дублета у српском језику велики, поменути одговор код наших саговорника често буди неразумевање, неслагање, а понекад и сумњу у то да смо им дали исправан одговор. Кад нисте сигурни шта је тачно, кажете да је дублет, веома је чест коментар. Шта су, заправо, дублети?

Дублет је, како наводи Речник српскога језика Матице српске, једна од двеју (гласовних, акценатских или морфолошких) варијанти неке речи, двојаки лик једне исте речи. Увидом у дефиницију може се закључити да постоје три врсте дублета: гласовни, који се разликују на основу гласа (ухо и уво, снаха и снаја), акценатски, који се разликују на основу места и/или типа акцента (сме̏х и сме̑х, чу̏довӣште и чудо̀вӣште, при̏јате̄ља̄ и пријате́ља̄) и морфолошки, који се разликују на основу морфеме (макнути и маћи, бомбон и бомбона, љубави и љубављу). Међутим, уколико сагледамо бројна лингвистичка истраживања на тему дублета у српском језику, приметићемо да постоје и: правописни (НИН и Нин), творбени (посрнулост и посрнуће, ненадмашан и ненадмашив), морфофонолошки (маски и масци, битки и бици)…

Дублети су најчешће равноправни, али њихова употреба није увек подједнако учестала. Правопис српскога језика уз поједине дублете наводи смернице: боље, обичније, чешће, ређе и слично, којима нам нормативисти сугеришу који облик је боље употребити: јевтин и (боље) јефтин, акценат и (ређе) акцент, комплименат и (чешће) комплимент. Такође, када су у питању акценатски дублети, може нам се чинити да је један од понуђених облика неправилан или архаичан. Када један облик има предност, може се догодити да облик који је мање у употреби нестане из језика. Будући да на развој језика утиче мноштво фактора, постојање дублета је неопходно, али може допринети оптерећењу језичке норме, која тежи уједначавању. За крај, верујте лингвистима кад вам сугеришу да може и једно и друго, пошто је избор, као што можете да закључите, веома разнолик.

пише: мср Јована Иваниш

Институт за српски језик САНУ

ЛИТЕРАТУРА

Божо Ћорић, „Дублети и језичка правилностˮ, Књижевност и језик, 52/3–4, 2005, 285–296.

Божо Ћорић, „Синоними и дублетиˮ, Терминолошка стандардизација лингвистичког описа савременог српског језика (4). Научни састанак слависта у Вукове дане, 35/3, 2007, 59–67.

Валентина Илић, „Статус дублета у актуелном Речнику уз Правопис српског језика Матице српскеˮ, у: Нови прилози српском правопису, Нови Сад: Матица српска – Вишеград: Андрићград, 2019, 185–215.

Валентина Илић, „Статус дублета у актуелном Речнику уз Правопис српског језика Матице српске (други део)ˮ, у: В. Брборић, И. Бјелаковић (прир.) Нови прилози српском правопису 2, Нови Сад: Матица српска – Београд: Одбор за стандардизацију, 2022, 293–344.

Никола Радосављевић, Акценатска дублетност именица у савременом српском стандардном језику (докторска дисертација), Београд: Филолошки факултет, 2019.

Правопис српскога језика, Нови Сад: Матица српска, 2013.

Речник српскога језика, Нови Сад: Матица српска, 2007.

Оставите коментар