Реч дана

Sputnik moment?

Написао/ла Језикофил

Пише: доц. др Биљана Марић

Руска реч „спутник” у значењу „свемирски, космички брод који кружи око планета” ушла је након лансирања првог совјетског вештачког сателита 1957. године у речничке орбите многих светских језика. Занимљиво је да је дата реч у енглеском језику допринела и развоју твореница са суфиксом –nik (beatnik, рецимо), које су биле подржане и претходним уласком у амерички сленг и речи из руског јидиша.

Одјек који је „спутњик” произвео у то преломно доба када је Совјетски Савез успео да победи Америку у освајању космоса очигледно је инспирисао и творце руске вакцине против вируса корона. Рекламни спот за вакцину јасно прави паралелу између пионирског подухвата изласка у космос и спасоносне мисије руске вакцине у ослобађању света од пошасти новог вируса. Званични сајт руске вакцине Спутник V доноси и алузију на употребу енглеског идиома sputnik moment којим се указује на историјски тренутак када је одређеном друштву, рецимо, бачен изазов у лице и када се од њега захтева да превазиђе своје могућности и учини још већи напор да стигне и престигне друге.

Уз именицу „спутњик” у руском називу вакцине среће се и латинично слово V. Према објашњењу које се тек недавно, крајем децембра 2020, појавило у руским медијима, а понудио га је званичник Руског фонда за непосредне инвестиције, оно би требало да скраћено означава реч „victory” – победа. Пре датог објашњења сретало се и читање знака V као римског броја „пет”, па ћете, ако укуцате Спутник-5 у руски претраживач „Јандекс”, такође бити упућени на вакцину. (Иначе, Спутник-5 је руски космички брод који се први из васионе вратио са живом посадом, псима Белком и Стрелком, пре нешто више од 60 година, тако да је 2020, година изума вакцине, истовремено и јубиларна година тог лета у космос).

Збуњеност медија је сасвим оправдана: обично се у оваквим називима среће комбинација именице и броја (који означава некакав тип, серију и сл.): миг-21, су-35, С-400, ковид 19.

У српским се најпознатијим штампаним и интернет медијима суочавамо с правим шаренилом у начинима писања и читања овог слова: у Мађарску за 10 дана стиже руска вакцина Спутњик 5 (Политика), Дачић и Вулин примили руску вакцину Спутњик В (Политика), руска вакцина „Спутњик V” ефикасна око 95 одсто (Политика); Директор Научно-истраживачког центра „Гамалеја” Александар Гинцбург рекао је да се вакцином „Спутњик ве” („Sputnik V”) у Русији до сада вакцинисало преко милион људи (Спутњик њуз), Клиничко тестирање руске вакцине против вируса корона Спутњик Ве (Sputnik V) може ускоро почети у Египту (Спутњик њуз).

Два начина писања би била најоправданија у српском тексту: Спутњик V (с очуваним латиничним словом) или Спутњик Ве (начин читања нашег латиничног слова у доследно ћириличном тексту) (уп. са витамин Це). У нашим се медијима не среће Спутњик Ви, како, рецимо, Руси, на енглески начин, изговарају слово (уп. са нашом скраћеницом ди-ви-ди).

Скренимо такође пажњу и на име руског микробиолога и епидемиолога по коме је научно-истраживачки центар, заслужан за производњу вакцине, назван: Николај Гамалеја. Ово презиме би се у српском језику мењало као, рецимо, домаћа презимена-именице женског рода: Билбија, Самарџија, Шолаја.

 

 

 

 

 

 

 

Оставите коментар