Сваки модерни језик има свој стандард. Постоје правила како се неки језик користи и поштовање тих правила представља узор, а за особу која поштује језичке норме каже се да има високу језичку културу. Стандардни језик се, за разлику од дијалекта, који нам је свима матерњи, учи у школи и користи се у званичним ситуацијама, а требало би да је заступљен и у медијима.
Када је о акцентима реч, захваљујући Вуку Караџићу, а затим и Ђури Даничићу, наша норма настала је пре готово два века. Нажалост, од тада није довољно пратила промене у језику, посебно код нових и позајмљених речи. Тако, велики број говорника српског језика, па и оних образованих, који живе у великим градовима и у урбаним срединама, акценат у речима попут асистент, диригент, докторанд, документ, елемент, континент, матурант, парламент, пацијент, деколте, резиме, амбасадор, Југославија, ретровизор, телевизија, територија, категорија, композитор, опозиција, администратор, иницијатор, акумулатор, радијатор, респиратор, задатака, ватрогасаца, мушкараца, података, полицајаца итд.често сматра необичним и карикираним, иако је овакво наглашавање, из угла норме, правилно, јер силазном акценту није место на последњем, нити на унутрашњем слогу. Дакле, овакво акцентовање најчешће није блиско већини говорника српског језика, те га доживљавају неприродним, називајући га „РТС‑овским”, „чудним”, „смешним”, „вештачким”, „неприродним”, акцентом који „пара уши”, који се „нигде другде не може чути” и сл. Овакав ће начин акцентовања често изазивати негативне реакције слушалаца, са ставом да је то својеврсни језички елитизам, иако, заправо, то није.
Већини наших говорника природније звучи наглашавање асистент, диригент, докторанд, континент, парламент, деколте, резиме, амбасадор, Југославија, ретровизор, телевизија, територија, категорија, опозиција, администратор, иницијатор, акумулатор, радијатор, респиратор, ватрогасаца, мушкараца, полицајаца и сл. Који су узроци тих проблема, као и питање да ли се може превазићи јаз између традиционалне норме и језика у употреби и даље мучи многе домаће лингвисте. Зато смо у оквиру пројекта Јавни дискурс у Републици Србији, који подржава Фонд за науку Републике Србије, истраживали да ли медији поштују акцентатска правила, јер се, иако то није увек пракса, од националних медија, пре свега Јавног сервиса, то свакако очекује. Да ли би медији, што лежи и у значењу саме ове речи, могли бити спона између говорника и нормативиста и да ли би они могли помоћи у ширењу језичке културе питање је на које можемо дати потврдан одговор.
У оквиру неколико истраживања која смо спровели слушали смо и анализирали говор спикера информативних емисија ТВ Поморавља из Ћуприје, ТВ Коперникуса из Јагодине, ТВ Баната из Вршца, ТВ Бора, као и ТВ Белами и Нишке телевизије. На пријатно изненађење истраживача, показало се да се сви спикери, без изузетка, веома труде да поштују правила акцентовања и воде рачуна о језичкој култури, без обзира што су то медији из врло разноликих дијалекатских средина.
Има, наравно, речи у којима се силазни акценат налази на унутрашњем или последњем слогу и то преовладава, на пример: адекватан, адекватна, апсолутно, директно, документ, евидентан, енергената, изузетан, категорија, конкурентан, мушкараца, невероватно, опозиција, организатори, телевизија, респиратор итд. Међутим, у говор се очигледно уноси и додатна пажња, па се јављају и нормативни акценти: интелектуалаца, Југославија, категорија, организатор, телевизија, што је знак тежње и труда спикерâ да овладају прописаном нормом и да је се придржавају.
У науци постоје различита мишљења о прописаној ортоепској норми, па, док с једне стране истраживачи сматрају да норму не треба дирати, други се залажу за њено осавремењавање и увођење дублетних облика за претходно наведене примере.
Свакако, док је прописана норма таква каква јесте, на нама је да тежимо томе да је се у што већој мери придржавамо, колико год она „парала уши” тиме што у одређеним сегментима можда није блиска језичком осећају савремених говорника.
О резултатима истраживања у којима смо се бавили акцентима у медијима можете прочитати више у следећим радовима:
Чопа, Миљана, Милорадовић, Софија (2024). Перцепција дијалекатског порекла у језику медија – да ли је употребна норма наддијалекатски идиом?. Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, 54(2), 89–110.
Чопа, Миљана (2024). О акценатској норми у језику нишких медија. Језик нишких медија. Српска академија наука и уметности, Огранак у Нишу / Институт за српски језик САНУ, 85–98.
Чопа, Миљана (2022). Дистрибуција силазних акцената у говору спикера РТВ Поморавље. Наш језик 53/2, 83–100.
пише
Мср Миљана Чопа
Институт за српски језик САНУ, Београд
Истраживање спроведено уз подршку Фонда за науку Републике Србије, 7750183, Јавни дискурс у Републици Србији – PDRS