Пише: др Марина Николић, Институт за српски језик САНУ
Иако многи приручници, а међу последњима и Нормативна граматика српског језика, скрећу пажњу на неприхватљивост конструкција упознати (се) о нечему уместо правилног упознати (се) с нечим, локативна рекција доминира у језику масмедија и правном дискурсу, нпр. Састао се са делегацијом, која га је упознала о бројним проблемима Института и његових сарадника; Нисам упознат о детаљима преговора у вези са продајом, али сам сигуран да студенти неће плаћати вишу цену студирања; Носилац пројекта дужан је да поднесе писмену пријаву управљачу заштићеног подручја, који је у обавези да га упозна о могућностима за обављање истих, као и о даљој процедури.
У таквим примерима глагол упознати (се) изједначава се с глаголима комуникативно-обавештајног типа (уп. упознати кога о чему = обавестити кога о чему; упознати се о чему = обавестити се о чему), што је омогућило, захваљујући аналогији, ширење локатива, а потискивање инструментала с предлогом са у датој позицији.
И даље се уз предикатски израз упознати (се) бележи локатив са предлогом о (уп. упознао га је о томе; упознао се о томе; упознат је о томе), и то су углавном комуникативно обележене ситуације, односно говорни чин ,,давања обавештења о чему“ или ,,добијања информација о чему“, обично посредством неког комуникативног канала. А будући да су то најчешће такви садржаји који не могу бити предмети обавештавања већ спознавања, проучавања, употреба таквог локатива није прихватљива.
Литература:
Предраг Пипер, Иван Клајн, Нормативна граматика српског језика, Нови Сад: Матица српска, 2013.
Владислава Ружић, Синтакса и семантика предикатског израза упознати (се). Наш језик L/2, 2019.
