Правило на дан

Слободно останите кући

Написао/ла Језикофил

Недавно је премијерка на конференцији за новинаре замолила грађане да остану кућама. Поједини мобилни оператери под хештегом #ОСТАНИТЕКОДКУЋЕ промовишу препоруку коју свакодневно слушамо, а друштвеним мрежама круже различите меме у којима се као исправни облик препоручује Останите код куће уместо Останите кући.

Да ли су сви поменути облици неправилни и одакле нам ова недоумица?

Могли бисмо рећи да је останите код куће хиперкоректан облик, јер се традиционална норма држи правила да се датив кући употребљава да означи правац кретања, а генитив код куће место налажења, а како глагол остати не подразумева кретање, онда му ни одговарајућа допуна не може бити у дативу.

Међутим, у конструкцији останите кући (или кући сам, што је било чешће пре епидемије) то није случај. Једна од највећих заблуда јесте да је исправна само конструкција останите код куће.

Наиме, кући је постало месни прилог са значењем код куће, отуда је и конструкција останите кући сасвим исправна.

Доказа за то има много.

Најпре, упоредимо ли са конструкцијом дома сам (добијене од генитива именице дом) и завиримо ли у речнике, видећемо да ово дома има статус нормативно прихваћеног прилога са значењем код куће (генитивним) и значењем кући (дативним), а ту је Вукова народна пословица: Удала се мома да није дома у значењу Удала се да не буде код куће. С друге стране, имамо још и Вуков пример из народне приповетке Зла маћеха: Кад дома дођу, јаве госпођи као што су се договорили, где дома има значење датива: Кад дођу кући, јаве госпођи као што су се договорили. Ту је и Његошев пример с истим значењем: Хајте, људи … дома да идемо.

Речници пак облик кући одиста не маркирају као нормативан, али га уредно бележе у свим поменутим прилошким значењима (идентичним нормативном облику дома): Зар нису с вама деца и жена? Кући су, кажу, остали. // А на вратима ме, кући, чека матера. Питање је, дакле, тренутка када ће се ова неуједначеност поправити.

Врло важан доказ је и домен употребе: људе који говоре кући сам или останите кући ни у једном другом случају неће побркати датив и генитив нити локатив и генитив. Другим речима, неће рећи школи сам ни канцеларији сам ни пијаци сам; дакле, нису неписмени нити имају низак ниво језичке културе већ су свесни да је облик кући другачији од осталих (јер није више падежни облик, већ прилог).

На крају, останите кућама је симпатична грешка: колико год човек имао кућа, само у једној може остати. Премијерка је овај лапсус направила водећи се множином у глаголу, али останите кући била би сасвим разумљива препорука: останите кући или останите код (своје, једне) куће.

1 коментар

  • Други Вуков и Његошев пример које сте навели нису у складу са тезом коју њима аргументујете, јер оба представљају кретање дома, тј. кући.

Оставите коментар