Реч лингвисте

КАКО ОДРЕДИТИ РОД И БРОЈ ИМЕНИЦЕ

Написао/ла Језикофил

пише: проф. др Рада Стијовић (Институт за српски језик САНУ).

Рада СтијовићКако да знамо да су леђа и врата именице средњег рода у множини, а деца – по облику именица женског рода у једнини, а по значењу збирна именица (као дечурлија, балавурдија)?

Род именице се одређује на основу атрибута (придева или заменице) који уз њу стоји. Ако је он у облику мушког рода и именица је мушког рода: овај владика, мој тата, храбри војвода (као и: „леп цуретак”, „несташни девојчурак” и сл.). Да је именица девојче средњег рода видимо из примера типа „добро (лепо/ово) девојче”. Именице пијандура, пијаница, пропалица, изјелица и мушког су и женског рода; кажемо: „Он је велики изјелица (пропалица, пијаница)” и „Он је велика изјелица (пропалица, пијаница)”.

Понекад није довољан номинатив да се одреди ког је рода именица: „ова леђа” и „ова деца” су као „ова жена”, зато се може десити да их прогласимо именицама женског рода у једнини. У овим случајевима помаже нам акузатив. Пример: „Зови ону децу” (као „ону жену”) указује на женски род једнине, док примери: „Савиj та леђа” или „Затвори она врата” (као „та/она села”) указује на средњи род множине.

За одређивање броја именице добар показатељ може да буде датив: ако се у дативу јавља наставак -има или -ама, сигурно је множина: врата–вратима; даире–даирама, а ако се не јавља, у питању је једнина: деца–деци, браћа–браћи.

 

коментара

  • Već dvadesetak godina za odredjivanje broja koristim instrumental,, mnogo je jasnije učenicima petog razreda zbog karakterističnih nastavaka -om, -em, u jednini, a savetujem im da koriste predloge čime i medju

  • Пуно Вам хвала за ово. Да ли можете да ме упутите на литературу која садржи задатке (са решењима) који се тичу одређивања рода и броја именица?

  • Молим да ми одговорите да ли глаголске именице типа певање, писање, гранање и сличне, имају множину ? Бавим се састављањем укрштених речи, па сам често у ситуацији да ми одговарају наведене именице и то у множини.

    Захваљујем.

  • Poštovana gospođo Stijović,

    Možete li da mi odgovorite kako odrediti množinu imenica sa nastavcima -ovi i -evi? Kojim imenicama pripisati jedan, a kojima drugi nastavak, kada to nije očigledno i nesumnjivo, na primer: putovi i putevi, ili šalovi i šalevi?

    S poštovanjem,
    V. Georgijević

  • Pridevi i zamenice dobijaju rod i broj od imenica uz koje stoje. U ponuđenoj formulaciji: Род именице се одређује на основу атрибута (придева или заменице) који уз њу стоји, zapravo se radi o lakšem prepoznavanju roda imenica. Imenice пијандура, пијаница, пропалица, изјелица, a u vezi sa dvostrukukom kongruencijom, su imenice koje označavaju imaoca neke osobine pa se pridevi i zamenice sa njima slažu samo po obliku: „Он је велика изјелица (пропалица, пијаница)”. Sa imenicama koje označavaju zanimanje pridevi i zamenice se slažu samo po obliku: On je poznati buregdžija.

      • E, dobro da ste se ispravili!
        Čitam neki roman gde je ..” pridošlica privezala rasnog ata i nestala iza vrata ..” i iz teksta je jasno da se radi o muškarcu, pa sam na vikipediji nasla imenicu pridoslica, ali rod je ostavljen neobjasnjen, zato predlazem da dopunite članak, vidim da ste veoma stručni.

      • Госпођо Стијовић, видим да одговарате на коментаре иако сте поодавно писали чланак, па се надам да ћете видети и моје питање и моју недоумицу и да ћете и мени одговорити.
        Ако уз једнину именица поставимо показне заменице овај/тај човек, ова/та жена, ово/то дете, а уз множину ови/ти мушкарци, ове/те жене, ова/та деца, добијемо случај да исте заменице користимо за тражење женског рода једнине и средњег рода множине.
        Рекосте горе у чланку да „Пример: „Зови ону децу” (као „ону жену”) указује на женски род једнине“. Како је то могуће? Када кажете:“Зови ту децу“ именица децу је свакако у множини, никако не може да буде у једнини. Зато и у акузативу добијају исти облик, јер су и заменице којима тражимо женски род једнине и средњи род множине ИСТЕ! Тако да, ваљда, када ме неко пита у ком је роду именица деца, могу само да кажем у средњем роду множине.
        Још нешто. Како могу именице леђа и врата да указују на средњи род множине? Ако се не варам, те речи су сингулариа тантум. Значи имају само једнину. Ваљда, тако, могу бити само именице у женском роду једнине? А ако их поредите са „она/та села“, опет ја долазим до тога да да су заменице које стоје уз једнину женског рода и множину средњег рода исте, па ме то јако доводи у забуну.
        Да ли пратити наставке, мењање по падежима или стављати заменице испред именица, било да су у множини или у једнини? Да ли треба сваку именицу која је у множини пребацити у једнину и тако јој пронаћи род или се уз сваку именицу, била у множини или у једнини, наводе и род и број, да би се баш због сличности женског рода у једнини и средњег рода у множини разбила недоумица?
        Ја сам мама која помаже сину у учењу српског језика и ово је недоумица која ме мучи већ неко време. Знам доста о граматици, али ми ово није најјасније, па бих Вас замолила за појашњење. На тај начин ћете ми помоћи да сина не научим погрешно.
        Унапред хвала и велики поздрав!

        • Да покушамо ми са Језикофила да вам одговоримо – одређивање рода именице свакако може у појединим случајевима бити компликовано. У случају именице деца ради се о збирној именици, дакле није у питању права множина именице дете, већ збирна, и она има свој род (у овом случају женски) независно од рода именице дете (средњи). Женски род именице деца можемо препознати ако измењамо именицу кроз падеже (ном. деца, ген. деце .. инс. децом, лок. деци исто као ном. жена, ген. жене … инс. женом, лок, жени). А и стављање заменице испред именице нам даје исти одговор – та деца/та жена. У случају именица леђа и врата, у питању су именице pluralia tantum (дакле, именице које се налазе у граматичком облику множине иако номинално представљају један појам), ако их променим кроз падеже видећемо ког су рода и броја, дакле ном. леђа, ген. леђа … инс. леђима, лок. леђима, исто као села – ном. села, ген. села … инс. селима, лок. селима. Ако ставимо нпр. именицу леђа у акузатив, видећемо да није женског рода, „видим та леђа“ није исто као „видим ту жену“, али јесте као „видим та села“. Дакле, за прецизно одређивање рода (али и броја именице) именице добро је знати врсте и типове именица, као и комбиновати неколико ових метода.

          • Хвала Вам пуно на одговору!
            Мислила сам да је пуно једноставније доћи до тога кога је рода именица. Увек сам се везивала само за стављање заменица испред иманице. Зато ме је ово стављање именице у падеже збунило. Сад видим да је то, ипак, мало компликованије.
            Хвала још једном!

      • Поштовани, зар није у питању именица средњег рода у множини, као СЕЛА, СЕЛА, СЕЛИМА, СЕЛА… (ПЕРАЈА, ПЕРАЈА, ПЕРАЈИМА, ПЕРАЈА…)?

        • Јесте, у једнини – пераје – средњег рода (множина пераја), али у Речнику МС стоји и пераја ж (род) = пераје, што значи да се облик пераја у женском роду може користити у једнини (тада је промена: пераја, пераје итд., а множина пераје)

  • Da li ista imenica u jednini i mnozini moze imati razliciti rod? Da li je rod imenica u mnozini ogledala i pisma srednji (iz kontrolnog za 2. razred)?

    • Именицама се одређује род на основу њиховог облика у једнини, конкретно за огледало и писмо то је средњи род, па је и њихова множина у средњем роду – огледала и писма (као нпр. село – села). Друго је када имамо збирне именице које представљају множину одређених именица у једнини, нпр. деца је именица женског рода, у питању је збирна именица која се користи као множина од именице дете које је средњег рода.

  • Имам једно питање, зашто су именице дугмад и момчад у једнини?

    Хвала унапред

    • То су збирне именице, оне значењски означавају мноштво или скуп нечега, али се граматички налазе у облику једнине, и имају падежну промену у једнини, конкретно ове именице женског рода мењају се кроз падеже као именица кост, страст и сл.

  • Поштована, ког рода је именица „пилићи“? Именица „пиле“ је средњег рода (то пиле), али би збирни „ти пилићи“ требало да буду мушког рода или се род одређује на основу рода именице у једнини – средњи род?

    Хвала!

Оставите коментар