Ових дана се прича о ћацима, Ћацију и ћацијима, свима насталим од правописне грешке, о чему смо већ писали. Међутим, са ширењем ћација и Ћација и њиховим претварањем у симболе актуелних протеста, јављају се нове језичке дилеме, међу којима су и следеће:
Како се пише: Ћаци или ћаци?
Како се мења: Ћација, ћација, Ћацима, Ћацијима?
Ћаци је вероватно у овом тренутку најраспрострањенија нова реч српског језика која сведочи о актуелним друштвено-политичким дешавањима, али и о потенцијалним начинима за стварање нових речи, те начинима њиховог ширења. У овом тренутку се, лингвистички говорећи, не можемо бавити нормативним препорукама у погледу промене и писања именице Ћаци/ћаци, али можемо описати тренутну ситуацију.
Ћаци има два лика: 1. властито име, и тада се пише великим почетним словом; 2. заједничка именица, и тада се пише малим почетним словом. У првом лику, има бар два значења: 1. имагинарни лик који је неписмен, необразован и смањених интелектуалних и моралних капацитета; 2. конкретна особа ‒ студент Медицинског факултета из Добоја који је протагониста контрапротеста названих Студенти 2.0. Ова значења илуструју следећи примери:
Ћаци не иде у школу, он купује диплому;
Где је Ћаци?;
Је л’ неко видео Ћација?;
Завод је уз студенте, а Ћаци?;
Да је Ћаци бити лако, ћаци би био свако;
Главни Ћаци добио подршку од професорке.
У другом лику, ћаци се појављује у два морфолошка облика, при чему промена не зависи од значења: прва промена је у множини ћацији-ћација, друга промена је у једнини ћаци-ћацима, заправо, третира се као множина регуларне и постојеће именице ђаци. Значење именице ћаци развија се према општепознатом манипулативном принципу типичном за политички дискурс: опозиција ми:они, која служи легитимизацији једне стране и делегитимизацији друге стране, о чему сведоче следећи примери:
Јесам преко Дрине, али нисам ћаци, Вучко и Миле нису ми ортаци;
Испуните захтеве и ћао ћаци;
Пуна школа ћација, испред врата рација;
Шћо ћаци није у школи?;
Лоши ћаци нас терају у школама;
Подршка ћацима од страних плаћеника!;
Студенти познати као Ћаци нападају пролазнике.
Другим речима, ћаци су опозит од ђаци, а често и од студенти, односно ћаци су – лажни ђаци. У овом контексту, читави упливи негативних ставова према ћацима служе демаскирању манипулативних стратегија актуелне власти, али истовремено служе као сведочанство о менталитету народа који се чак и у оваквим друштвеним околности бори против неправде саркастичко-хумористичким средствима.
пише:
др Светлана Слијепчевић Бјеливук

Samo jedna ispravka,Studenti 2.0 nisu kontraprotesti „blokaderima“ već grupa studenata koji hoće samo da uče i nastave školovanje za razliku od „blokadera“. Molim vas gospođo Slijepčević da to ispravite. Hvala.
Jesi mi i mio i drag, ali ja sam Dr Svetlana (bjeli vuk), “ bog te mazo“! Kad ja napišem da negativni stavovi prema ćacima služe „demaskiranju manipulativnih strategija aktuelne vlasti“, to ti je napisano. I punctum!
A da li Dr Svetlana zna šta je ĆAKI? Evo da nauči nešto i od Dr Sveopštih nauka, autora ovog termina kao opozita terminu ćaci.
Термин ЋАКИ је дијагноза (ЋАКИ, од милоште) и у основном значењу карактерише „глазбену скупину“ која, понекад уз пиштаљке и вувузеле, сумануто скаче, без јасног разлога и мотива. Постоји једно објашњење, претпоставка: надају се да ће им тако брже доћи из дупета у главу. Потпуно непотребно и узалудно: оно једино што одатле може да им стигне – то у глави већ имају!
Kad je u pitanju lingvistički aspekt ovog gorućeg ortografskog problema sa ć, složiću se da je kuka kod đ znatno duža od kuke kod ć. Ova lingvistička činjenica je naravno lako uočljiva golim okom, i svaki dalji komentar u tom pogledu je sigurno suvišan ali mislim da je autorka otišla predaleko tvrdeći da je slovo ć (ili đ) svjedočanstvo mentaliteta naroda i instrument u demaskiranju manipulacija vlasti.
Vjerujem da imamo znatno većih problema u obrazovanju o jeziku nego što je dužina ove kuke i mislim da bi se i među ovima koji đ pišu sa odgovarajućom dužinom kuke teško našao neko ko bi mogao da objasni naprimjer šta je to suglasnik i zašto suglasnik, ili šta su suglasnički parovi ili bi imao da kaže bilo šta drugo na temu ć ili đ što bi išlo dalje od dužine kuke u ovim slovima.
U ovom komentaru naravno nema dovoljno prostora za elaboraciju problema obrazovanosti o jeziku, koja bi obuhvatila neke kompleksnije lingvističke aspekte nego što su slova ć i đ, ali ima dovoljno prostora da se ukaže na to da srpski jezik nema referentni udžbenik o gramatici jezika koji bi mogao da posluži kao osnov za sticanje osnovnih znanja o jeziku.
Ovo bavljenje problemom kuke u slovu ć i ulogom ovog slova u demaskiranju manipulacija vlasti kada jezik uopšte nema referentnu gramatiku je situacija koju narod voli da opiše kao „kuća gori a baba se češlja“. Mislim da bi ovaj fanatični žar koji pokazujemo u ispravljanju kuke na slovu ć trebali da preusmjerimo na objektivno veće probleme koje imamo u nauci o jeziku.
To sam imao da kažem u ovom kratkom obraćanju pa sad možete da objavite ovaj moj apel ili ne, kako god, moja građanska dužnost je da pokušam pa ako me se neko sjeti na dan bezbjednosti jezika, sjeti.
Ма слухшај ти образовани (и сви други исти), најпре да знаш да граматику не познајем ич, али познајем дух језика, и видим да нам ви ‘образовани’ стално уваљујете тудђице уместо србских речи само да би сте се над србским пуком направили још висше образовно-паметни. Овај твој пост пун је тих струкчних тудђица тако да је и просекчно образованом човеку потребан речник страних речи и израза да би вас могао разумети, а све се могло објаснити чистим србским речима, и ви нам сказујете да ми немамо ‘referentni udžbenik o gramatici јezika koji bi mogao da posluži kao osnov za sticanje osnovnih znanja o jeziku.’ Могу мислити какав би био тај учбеник који бисте ви (то јест образовани васшег стила) направили. У почетку сте употребили израз ‘лингвистички аспект’, па хајде да сте макар сказали ‘језикчки аспект’ а ни то није изсправно јер језик је орган тела а реч је реч и слово је слово, па би најизсправније било ‘речословно разсматрање’; затим, ‘менталитет народа’ јесте ‘нарав народа’, па ‘instrument u demaskiranju manipulacija vlasti’, зар није боље ‘начин у разоткривању превара власти’, и ‘za elaboraciju problema’ зар није јасније ‘за разлагање (или објасненије) непознатости’, ма јесте, све је јасније, али ви бисте се тиме спустили на разумљивост србског речословља /језика/говора/ али тада би доидшла у опасност васша обчаравајућа образованост пред народом а то вредђа васшу сујету ‘ко, зар ми да буднемо ко прости пук да нас они разумеју, па како ћемо владати над њима’, то је мисао свих вас високообразованих, и зато сте ви први кваритељи србског речословља /језика/ а требали бисте бити први који га чувају!!П.С. Приметћујете да ја не писмујем по вуковски, ја то намерно чиним, белегжим тврди глас који чува свезу са кореном (јер то чува насшу свезу са извором речи) и белегжим други умекшани глас који употребивамо у изговору да би све било обострано јасно (па ми у том слукчају рефетентно и не треба) – а овако чине и Чехси којима је обновитељ (реформатор) речословља /језика/ био Јозеф Добровски, на којег се угледао и Вук Караџић, и наследникци му, али ето у овоме се нису хтели угледати на Добровског. Толико!!
Поздрав за ћације и штрокадере!
Дозволите ми госпођо Светлана да Вам предложим бољи опозитни термин термину ћаци него што је термин ђаци. То је ЋАКИ. Елем, „Термин ЋАКИ је дијагноза (ЋАКИ, од милоште) и у основном значењу карактерише „глазбену скупину“ која, понекад уз пиштаљке и вувузеле, сумануто скаче, без јасног разлога и мотива. Постоји једно објашњење, претпоставка: надају се да ће им тако брже доћи из дупета у главу. Потпуно непотребно и узалудно: оно једино што одатле може да им стигне – то у глави већ имају!