Ових дана се прича о ћацима, Ћацију и ћацијима, свима насталим од правописне грешке, о чему смо већ писали. Међутим, са ширењем ћација и Ћација и њиховим претварањем у симболе актуелних протеста, јављају се нове језичке дилеме, међу којима су и следеће:
Како се пише: Ћаци или ћаци?
Како се мења: Ћација, ћација, Ћацима, Ћацијима?
Ћаци је вероватно у овом тренутку најраспрострањенија нова реч српског језика која сведочи о актуелним друштвено-политичким дешавањима, али и о потенцијалним начинима за стварање нових речи, те начинима њиховог ширења. У овом тренутку се, лингвистички говорећи, не можемо бавити нормативним препорукама у погледу промене и писања именице Ћаци/ћаци, али можемо описати тренутну ситуацију.
Ћаци има два лика: 1. властито име, и тада се пише великим почетним словом; 2. заједничка именица, и тада се пише малим почетним словом. У првом лику, има бар два значења: 1. имагинарни лик који је неписмен, необразован и смањених интелектуалних и моралних капацитета; 2. конкретна особа ‒ студент Медицинског факултета из Добоја који је протагониста контрапротеста названих Студенти 2.0. Ова значења илуструју следећи примери:
Ћаци не иде у школу, он купује диплому;
Где је Ћаци?;
Је л’ неко видео Ћација?;
Завод је уз студенте, а Ћаци?;
Да је Ћаци бити лако, ћаци би био свако;
Главни Ћаци добио подршку од професорке.
У другом лику, ћаци се појављује у два морфолошка облика, при чему промена не зависи од значења: прва промена је у множини ћацији-ћација, друга промена је у једнини ћаци-ћацима, заправо, третира се као множина регуларне и постојеће именице ђаци. Значење именице ћаци развија се према општепознатом манипулативном принципу типичном за политички дискурс: опозиција ми:они, која служи легитимизацији једне стране и делегитимизацији друге стране, о чему сведоче следећи примери:
Јесам преко Дрине, али нисам ћаци, Вучко и Миле нису ми ортаци;
Испуните захтеве и ћао ћаци;
Пуна школа ћација, испред врата рација;
Шћо ћаци није у школи?;
Лоши ћаци нас терају у школама;
Подршка ћацима од страних плаћеника!;
Студенти познати као Ћаци нападају пролазнике.
Другим речима, ћаци су опозит од ђаци, а често и од студенти, односно ћаци су – лажни ђаци. У овом контексту, читави упливи негативних ставова према ћацима служе демаскирању манипулативних стратегија актуелне власти, али истовремено служе као сведочанство о менталитету народа који се чак и у оваквим друштвеним околности бори против неправде саркастичко-хумористичким средствима.
пише:
др Светлана Слијепчевић Бјеливук
Samo jedna ispravka,Studenti 2.0 nisu kontraprotesti „blokaderima“ već grupa studenata koji hoće samo da uče i nastave školovanje za razliku od „blokadera“. Molim vas gospođo Slijepčević da to ispravite. Hvala.
Kad je u pitanju lingvistički aspekt ovog gorućeg ortografskog problema sa ć, složiću se da je kuka kod đ znatno duža od kuke kod ć. Ova lingvistička činjenica je naravno lako uočljiva golim okom, i svaki dalji komentar u tom pogledu je sigurno suvišan ali mislim da je autorka otišla predaleko tvrdeći da je slovo ć (ili đ) svjedočanstvo mentaliteta naroda i instrument u demaskiranju manipulacija vlasti.
Vjerujem da imamo znatno većih problema u obrazovanju o jeziku nego što je dužina ove kuke i mislim da bi se i među ovima koji đ pišu sa odgovarajućom dužinom kuke teško našao neko ko bi mogao da objasni naprimjer šta je to suglasnik i zašto suglasnik, ili šta su suglasnički parovi ili bi imao da kaže bilo šta drugo na temu ć ili đ što bi išlo dalje od dužine kuke u ovim slovima.
U ovom komentaru naravno nema dovoljno prostora za elaboraciju problema obrazovanosti o jeziku, koja bi obuhvatila neke kompleksnije lingvističke aspekte nego što su slova ć i đ, ali ima dovoljno prostora da se ukaže na to da srpski jezik nema referentni udžbenik o gramatici jezika koji bi mogao da posluži kao osnov za sticanje osnovnih znanja o jeziku.
Ovo bavljenje problemom kuke u slovu ć i ulogom ovog slova u demaskiranju manipulacija vlasti kada jezik uopšte nema referentnu gramatiku je situacija koju narod voli da opiše kao „kuća gori a baba se češlja“. Mislim da bi ovaj fanatični žar koji pokazujemo u ispravljanju kuke na slovu ć trebali da preusmjerimo na objektivno veće probleme koje imamo u nauci o jeziku.
To sam imao da kažem u ovom kratkom obraćanju pa sad možete da objavite ovaj moj apel ili ne, kako god, moja građanska dužnost je da pokušam pa ako me se neko sjeti na dan bezbjednosti jezika, sjeti.