Добар као…

Доброта је особина онога који је добар, онога што је добро – то је човекољубивост, благост, племенитост, хуманост, како овај појам дефинишу наши описни речници. У језику се концепт доброте исказује различитим језичким средствима, а овом приликом пажњу ћемо усмерити само на фразеолошке јединице, и то на један посебан структурно-семантички тип фразеологизама – на придевске поредбене фразеологизме типа добар као X. Дакле, занимају нас поредбени фразеологизми који као основу поређења имају придев добар, а као тему поређења (еталон) именицу у номинативу.

За ову прилику потражићемо примере ових јединица путем веб-корпуса. Веб-корпуси представљају огромне збирке текстова сакупљених са интернета, а један такав језички ресурс јесте веб-корпус PDRS 1.0, који садржи текстове са .rs домена и нешто више од шестсто милиона речи и 31 милион реченица (доступан на адреси https://www.clarin.si/ske/#dashboard?corpname=pdrs10). Како највећи део извора чине текстови из медија, поменути корпус представља референтан извор за изучавање медијског дискурса, односно показаће нам који се фразеологизми типа добар као нешто користе у нашем јавном дискурсу.

Путем корпуса PDRS 1.0 издвојили смо следеће фразеологизме траженог типа: добар као хлеб/хљеб/леб/крух/лебац, добар као мајка, добар као добар дан (у години), добар као душа, односно сазнали смо да је доброта изражена следећим еталонима: хлеб (и варијанте: хљеб, леб, лебац, крух), мајка, добар дан у (години), душа.

Као што видимо у фразеологизму добар као хлеб, доброта се пореди с хлебом, једном од основних животних намирница. Хлеб се у нашој култури разуме као нешто неопходно за живот, о чему сведочи и израз бити на хлебу и води, који значи да се тешко живи али ипак преживљава, а кад нам неко или нешто неизоставно фали, кажемо да нам треба као парче хлеба. Хлеб насушни (свакидашњи) представља храну, живот, опстанак.

Међутим, хлеб није само најважнија намирница, већ носи и дубљу симболику. Значај хлеба потврђен је и у празничним и славским обичајима, те у различитим народним обредима – славски колач је неизоставни елемент славе, а ломљење хлеба представља дух заједништва; добродошлицу желимо хлебом и сољу, а хлеб има функцију и у погребним ритуалима итд. Према хришћанској традицији, симболички представља Христово тело (Мршевић-Радовић 2008: 203). Пo овој интерпретацији, бити добар као хлеб значи бити добар као сам Христ.

У хришћанском кључу интерпретира се и фразеологизам добар као душа, а за доброг човека кажемо и да је душа од човека (Мршевић-Радовић 2008: 203). Душа се у религији разумева као оно нематеријално у човеку што наставља да живи и после физичке смрти. Бити добар као душа значи бити морално чист, а доброта се схвата као лепота душе, односно повезује се с духовним вредностима.

У фразеологизму добар као мајка оличење доброте је мајка, она која рађа децу и стара се о њима, што се може довести у везу и са Мајком Божјом (Штрбац 2018: 190). Брижност, нежност и пожртвованост су особине које се традиционално приписују мајци, а мајчинска љубав сматра се безусловном. Бити добар као мајка одражава колективну перцепцију мајке као симбола доброте и љубави.

Фразеологизам добар као добар дан (у години) осветљава значај природног циклуса у народној традицији, где су дани повољни за усеве и ратарске послове заправо добри дани у години.

Ради илустративности наводимо и податак да се с придевом зао, као антонимом придева добар, јавља само једна поредбена фразеолошка јединица: зао као Турчин, мотивисана стереотипом о Турцима и историјским контекстом.

С обзиром на то да је познато да су фразеологизми носиоци културних садржаја, интересантно је било истражити шта нам говоре о доброти. Можемо закључити да се доброта као централна позитивна људска карактерна особина у поредбеним фразеологизмима доводи у везу с хришћанском традицијом и народном културом.

Пише:

др Весна Ђорђевић

Институт за српски језик САНУ

Литература

Мршевић-Радовић 2008: Д. Мршевић-Радовић, Фразеологија и национална култура, Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије.

Штрбац 2018: Г. Штрбац, Фразеологија о човеку и човек о фразеологији, Нови Сад: Филозофски факултет.

Овај текст је заснован на резултатима представљеним у следећем раду:

Ђорђевић, В. (2024). Поредбени фразеологизми типа добар као хлеб у медијском дискурсу. У: Т. Танасковић и др. (ур.), XVIII међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност. Књига IV. Добри, нормални, поштени, пожртвовани у књижевности, језику и уметности. Крагујевац – Андрићград: Филолошко-уметнички факултет – Андрићев институт, 73–84.

Истраживање спроведено уз подршку Фонда за науку Републике Србије, 7750183, Јавни дискурс у Републици Србији – PDRS