Није необично да се у различитим новинарским жанровима устали употреба неких речи с циљем аутоматизације у рецепцији текста, односно с циљем олакшавања приступа информацијама у тексту. Супротна овој је тенденција употребе необичних и непостојећих речи у лексикону српског језика, које новинари скују за потребе одређеног комуникационог тренутка и неретко их употребе само једном за писање одређеног текста. Циљ таквих поступака најчешће није упућивање на појмове који су нови у језичкој заједници, већ експресивизација, односно онеобичавање комуникације зарад истицања неких вредности о којима се пише, а у њиховој основи су различити модалитети језичке игре. Овај се поступак посебно везује за колумне, које представљају кратке текстове у првом лицу, са изразитим иронијско-сатиричким и пародијским својствима. У таквим се текстовима срећу необична значења постојећих лексема у српском језику или потпуно нова лексика која настаје у процесу творбе речи од већ постојећих средстава у језику.
У истраживању лексике у колумнама објављеним 2023. године у листовима Данас, Време и Курир идентификовали смо лексеме које су производ различитих творбених процеса. Међу њима је највише тзв. сливеница које настају спајањем насумичних делова двеју речи или израза, међу којима су неретко жаргонизми, колоквијализми и вулгаризми: цар Лажар (од Лазар и лаж), Лупонија (Лапонија и лупати), постој(е)бина (постојбина и јебати), Сербиа (сератор и БИА), злуређивати (зло и уређивати), боткровење (бот и откровење), бесочност (без сока и безочност), (ина)угурати (угурати и инаугурисати), напредњачити(напредњаци и предњачити), Циниша (Синиша и цинизам), Кењеди (Кенеди и кењати), тврдокрелци (тврдокрилци и крелци), стенд ап кочничарка (комичарка и кочничарка), корпа с деликти (корпус деликти и корпа), хумор-маркер (: тумор-маркер), једноћелијска (ратна) олуја (суперћелијска олуја и једноћелијски организам), космос-штасмос (: ко смо [и космос] – шта смо). Овакав начин творбе речи није део стандардног језика, али у последње две деценије представља све активнији творбени процес у креирању експресивних речи који се везује за поједине функционалне стилове, па чак, према мишљењу Ранка Бугарског, поприма и одлике помодарства (Бугарски 2019: 24–25). Да би се значење оваквих речи разумело, неопходно је познавање контекста – текста колумне, али и ванјезичког, друштвеног контекста, који је повод за настајање колумне.
Са друге стране, аутори колумни специфичну перспективу у именовању друштвених појава које критикују остварују и манифестацијом специфичних, нестандарднојезичких значења већ постојећих лексема у језику. Срећу се индивидуална значења постојећих речи попут: проточан (о председници Владе Србије Ани Брнабић) са значењем ʼкоји са лакоћом говори лажи и нелогичностиʼ, Шибицар (о председнику Србије Александру Вучићу) са значењем ʼманипулатор; потпаљивач мржње и друштвених сукобаʼ, приватник, иронично,ʼособа која путује приватно, не у сврху посла или државне политикеʼ, прикљученије са значењима 1.ʼсарадник, саучесник у криминалној групи В. Бјеливукаʼ, 2. ʼспољашњи политички сарадник, сарадник изван СНС-аʼ, Лапонија (према жаргонизму лапати) са значењем ʼСрбија – земља у којој се лапа/крадеʼ, Владанка са шаљивим и ироничним значењем ʼвлада Србијеʼ.
Изражајност ове лексике и њене стилске функције постижу се а) асоцијативном везом са значењем које је мотивисало експресивно значење, б) значењском или формалном необичношћу индивидуализама и в) специфичном игром речи у контексту. Фреквенција оваквих лексичких средстава у колумни је толика да се њихова употреба може сматрати видом лексичке моде у овом, неретко емотивно обојеном, жанру.
Пише:
доц. др Тања Танасковић
Истраживање спроведено уз подршку Фонда за науку Републике Србије, 7750183, Јавни дискурс у Републици Србији – PDRS
