пише: др Вања Миљковић (Институт за српски језик САНУ)
Немачки избор за реч године, који организује Друштво за немачки језик, представља најстарији покушај да се у популарном језичком формату сажме актуелна друштвена стварност. Уведен 1971, а као редовна годишња пракса устаљен од 1977, овај избор од почетка није замишљен као пука лексичка фактографија, већ као промишљена интерпретација јавног дискурса. Већ прва победничка реч, aufmüpfig („бунтован, непослушан“), имала је друштвену тежину – у питању је концепт који упућује на климу преиспитивања ауторитета након студентских протеста 1968. Немачки избор је за ових педесетак година пажњу посвећивао како локалним таком и глобалним друштвеним темама. Тако је 1986. за немачку реч године одабрана реч Чернобил, а годину дана касније немачки избор детектује још једну актуелну глобалну кризу – 1987. победничку титулу однеле су речи АИДС и кондом – једна која је је у датом тренутку симболизовала општи друштвени страх и друга која је дискурсу стигматизације контрасирала превенцију и едукацију. Отвореност немачког избора ка глобалним питањима видљива је и у каснијим деценијама. Године 2001. изабрана је синтагма „11. септембар“ (der 11. September), 2015. то је била реч избеглица, 2020. „пандемија короне“ (Corona-Pandemie), а општа међународна несигурност последњих година рефлектује се кроз „историјску прекретницу“ (2022) и „режим кризе“ (2023). Немачки избор, ипак, није занемаривао ни немачку друштвену сцену – међу победницима се, рецимо, налази и реч које означавају „крај јамајка коалиције“ (2017), „крај семафор коалиције“ (2024), али и идеју о достојанственој минималној пензији (2019).
Избори за енглеску реч године млађи су од немачког, а постоје од краја XX века. Америчко дијалекатско друштво организовало је први избор 1990, а реч која је тада понела ову титулу у себи је објединила неколико значајних димензија које ови избори и данас имају. У питању је реч bushlips, којом се означавају прекршена политичка (а и друга) обећања. Реч је инспирисана начином на који је амерички председник Џорџ Буш 1988. обећао да неће уводити нове порезе: „Read my lips: no new taxes“ (дословно: „читајте ми са усана, нема нових пореза“). Када је то током његовог мандата оповргнуто, у политичком језику се појавила нова иронична кованица, а Америчко дијалекатско друштво је проценило да је она идеални кандидат за њихов избор – у питању је тада још увек нова реч која рефлектује актуелну друштвену ситуацију и остаје нека врста симбола који указује на друштвену климу једног времена.
Наредни избори су показали да друштвено најрелевантнија реч не мора бити део политичког дискурса, већ може долазити и из популарне културе и научно-технолошке сфере: 1992. то је био иронични маркер Not! („није!“), популаризован у скечевима емисије Saturday Night Live; 1994. победила је реч cyber („сајбер“), а наредне године акроним WWW („Worl Wide Web“, светска мрежа), док је 1998. ову титулу понео све продуктивнији префикс е- („електронски“). Крај века је донео миленијумску фобију, што није могло проћи незапажено – 1997. реч године је синтагма millennium bug („миленијумска грешка“), а 1999. акроним Y2К („Year 2000“, проблем преласка у 2000. годину).
(наставиће се)
