пише: др Вања Миљковић (Институт за српски језик САНУ)
Домаћи избори за реч године
Избор за реч године у српском језику постоји тек неколико година, а организује се под окриљем филолошког друштва „Речи“. Први пут је одржан 2023. године, са циљем да се усмери пажња како на језичке новине тако и на друштвену и симболичку финкцију језичких јединица. Иако је настао по угледу на сличне догађаје који у свету, видели смо, постоје више деценија, избор за српску реч године има своје специфичности.
За разлику од неких англофоних избора који су везани за велике издаваче и могу се ослонити на напредне технолошке алате који мере како пораст употребе неке речи у јавној сфери тако и пораст интересовања за њих у самим електронским речницима, домаћи избор не располаже софистицираном лингвометријом. Највећа особеност домаћег избора јесте троделна структура: бира се „реч године“, „нова реч“ и „лажиреч“. Последња категорија је у великој мери слична категорији „не-реч“ која постоји у немачком избору. Тиме се уводи важна разлика између три типа језичких феномена: први су репрезентативне речи које одражавају друштвену климу, други иновације које проширују лексички фонд, а трећи језичка манипулација у јавној сфери. Сам процес избора комбинује јавно и стручно учешће: речи се најпре прикупљају путем отвореног предлагања и интернет гласања, а затим коначну одлуку доноси стручни жири лингвиста. Таква двострука процедура омогућава да избор истовремено одражава реалну употребу и буде предмет стручне евалуације. У досадашњим изборима речи године су биле – насиље (2023), надстрешница (2024) и студенти (2025). За лажиреч су проглашени изрази економски тигар (2023), струка и наука (2024) и студенти који желе да уче (2025); док су за нове речи године изабране речи четбот (2023), пакетомат (2024) и ћаци (2025).
На самом почетку, треба приметити да се први избори за домаћу реч године дешавају у нимало повољним друштвеним околностима. Када је иницијатива покренута, крајем 2022, нико није ни слутио какве ће трагедије обележити 2023. и 2024. Како се у саопштењу жирија за 2023. наводи, велики број речи које је јавност предложила тицао се немилих мајских догађаја, па је одлука да управо насиље, као кровни појма свих тих предлога, постане реч године, потпуно разумљива. Са друге стране, наредне године је све до 1. новембра и смрти 16-оро људи под надстрешницом Железничке станице у Новом Саду, изгледало као да ће реч године бити повезана са потенцијалним рударењем јадарита и протестима које је то изазвало. Крајем 2024. отпочели су студентски протести, који су несумњиво обележили 2025. годину. Када имамо у виду такав друштвени контекст, не изненађује то што је стручни жири у одабиру речи године у сва три случаја био усаглашен са резултатима гласања публике. Речи насиље, надстрешница и студенти сумирају трагично и турбулентно колективно искуство кроз које као друштво последњих година пролазимо.
Док је избор за реч године концентрисан на симболичку вредност и актуелну конотативну снагу језичког знака, избор за нову реч године у први план поставља лингвистичке критеријуме. Нова реч године, стога, представља неологизам који је настао у датој години или доживео изузетну експанзију током ње. Иако је реч четбот присутна у српском више од десетак година (о чему сведоче подаци са електронских корпуса), са изненадним развојем у домену вештачке интелигенције и појавом ChatGPT-ја, употреба речи четбот је нагло порасла и она је са лексичке маргине доспела у лексички центар. Када имамо у виду да се последњих година и у другим изборима за реч године у свету појављују сличне лексеме, одлука да четбот буде нова реч 2023. потпуно је јасна.
Реч ћаци, која је одабрана за нову реч 2025. године, заслужује посебну пажњу. У питању је реч која је за свега неколико месеци, од језичке игре и лексичке досетке постала једно од носећих обележја протестног дискурса и, вероватно, једна од тренутно најфреквентнијих речи у домаћем јавном простору. Иако нове речи током протеста непрестано настају и нестају, живећи кратко на протестним транспарентима или друштвеним мрежама, реч ћаци је успела да избегне такву судбину и да се наметне као симбол друштвеног тренутка. У свом досада кратком животу, ова реч је прошла кроз занимљиве семантичке и граматичке трансформације. Она може указивати на „нестручног, недовољно образованог функционера“, али и на било кога ко „из материјалних интереса подржава власт“ – она може бити именица (дошао је неки ћаци), али и придев (нпр. ћаци институције). О њеној стабилности у лексикону говори и чињеница да се налази у центру богатог творбеног гнезда, од ње су изведене десетине других речи, као Ћациленд, ћацад, ћациста, ћацологија, ћацолог, полићаци, Ћацистан, ћацијарх, ћацимон итд. Када све то имамо у виду, недоделити титулу нове речи године ћацију било би потпуно лингвистички неопростиво.
На крају, можемо рећи да иако је домаћи избор за речи године још увек у повоју, досадашња пракса је показала неколико битних ствари. Прво, овакав избор доприноси укључивању домаће лингвистичке сцене у светске токове популаризације науке о језику. Друго, још битније, избор за реч године повећава интересовање јавности за критичко промишљање језика и доприноси развијању свести о језику као важном друштвеном оруђу.
