пише: др Вања Миљковић (Институт за српски језик САНУ)
Важно је приметити да ови избори дају богату слику развоја дигиталних технологија и њиховог утицаја на језичку праксу, од давне 1993. и information superhighway (информациони супер-аутопут), преко WWW (1995), твита као интернет жанра (2009) и хештега као новог елемента онлајн комуникације (2012), све до актуелних погледа на вештачку интелигенцију и њоме генерисане садржаје. Последњих неколико година енглески избори, тако, доносе следеће речи: AI слоп – нискоквалитетни АИ садржај, halucination – измишљене информације које AI представља као реалне чињенице, brain rot – заглупљивање неквалитетним интернет садржајима. Актуелни немачки победник који означава „АИ еру“ отвара питање утицаја вештачке интелигенције како на пословну праксу и економску сферу тако и на свакодневни живот и човекове навике.
Изрази који потичу из популарне културе и интернет комуникације све чешће улазе у ове изборе управо зато што на упечатљив начин проблематизују важна друштвена питања. Goblin mode, Оксфордов победник 2022, није само духовита етикета за мањак хигијене и антисоцијално понашање, већ рефлектује глобалну постпандемијску депресију и указује на потребу преиспитивања модерних животних стилова који су накратко били суспендовани короном, а који се темеље на континуираној спрези корпорацијског притиска (буди продуктиван!) и конзумерског идеала (троши и уживај!). Rizz, вирална реч са друштвених мрежа и Оксфордов победник за 2023, указује на начин на који се друштвене вредности попут привлачности и самопоуздања редефинишу у дигиталном окружењу. Актуелни Оксфордов победник, израз rage bait, у онлајн култури означава манипулативне стратегије које повећавају број интернет прегледа експлоатацијом садржаја који у корисницима изазивају бес – када боље размислимо, то је нешто са чиме се свакодневно сусрећемо, само можда те појаве, у недостатку правог имена, нисмо били свесни.
Циркулација појмова између различитих домена стварности (приватно – јавно, наука – политика, технологија – култура) чини изборе за реч године посебно динамичним. Дигитално доба додатно убрзава овај процес: изрази који настају у мањим заједницама брзо могу постати вирални (из ових или оних разлога). Како се ради о муњевитом, да не кажемо неконтролисаном, премошћавању епистемичких баријера, семантички шум је често нуспојава вирализације: реч постаје све популарнија али губи првобитну семантичку суштину. Одличан пример овог процеса, који показује колико данас офлајн језик може бити моделован онлајн трендовима, јесте израз 6-7 (six-seven), који је Dictionary.com и прогласио за реч 2025. године.
Питању шта овај израз значи мора претходити питање ко је онај ко конструише то значење. Израз се првобитно повезује са песмом „Doot doot (6-7)“, филаделфијског реп извођача познатог као Skrilla, која се појавила крајем 2024. Како су лингвисти који се баве жаргоном афроамеричких репера показали, у самој песми ове цифре би могле имати метонимијско значење – у Филаделфији је, наиме, полицијска шифра за пријаву која се односи на пуцњаве са могућим људским жртвама 10-67. У том контексту 6-7 је код за улично убиство. Ритмичност, популарност самог извођача па и општи контекст песме допринели су виралности форме 6-7, али без правог разумевања њеног значења – тинејџери су на ТикТоку почели да користе 6-7 у најразличитијим контекстима да би збунили оне који тог тренда нису још увек били свесни, пре свега припаднике старијих генерација, своје родитеље и учитеље. Тако је 6-7 прешао пут од кода за улично насиље до симбола међугенерацијског неразумевања и постао најновији пример семантичке деплеције (појаве да реч изгуби смисао), па и онога што се данас назива brain-rotom – да искористимо још једну свежу победничку реч, са Оксфордове листе.
То што је на једном избору за реч године реч без правог значења али са јасном друштвеном функцијом однела победу, показује нам да избори за реч године не само да скрећу пажњу јавности на актуелне језичке феномене већ и подстичу размишљања о друштву у коме живимо.
