пише: Ксенија Стаменковић (стипендиста на Одсеку за савремени српски језик Института за српски језик САНУ)
Развој дигиталних технологија донео веома пожељне промене у наше животе: на пример, сада више не морамо чекати у дугачким редовима да бисмо рачуне платили у пошти или одређеној експозитури, већ то можемо урадити дигиталним путем – преко различитих апликација и сервиса. Доба короне преко ноћи је учинило да школска настава добије своју дигиталну учионицу, па су се часови одвијали на различитим интернетским платформама попут Гугл учионице, Зума, Мајкрософт тимса и сл. Наведене ситуације очитавају се, наравно, и у језику, па се тако може приметити све учесталија употреба лексеме онлајн (енгл. online) за именовање радњи које се одвијају на интернету, као и за именовање учесника у тим радњама, виртуелног простора и сл. Навешћемо само неке примере које бележе корпуси савременог језика:
Onlajn učionica je obrazovni prostor dostupan učenicima 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji (CLASSLA 2.0).
Pored toga, skoro trećina onlajn kupaca preferira domaće sajtove zbog jezika i pristupačnih cena (CLASSLA 2.0).
Podsetimo, reč je o onlajn izazovu u kom se od korisnika traži da zadrže dah što duže mogu i snime svoje reakcije lica i tela (CLASSLA 2.0).
Od aprila do danas održali smo čak 11 onlajn-konferencija i za ovakav način rada pokazali su interesovanje i gledaoci i kompanije i brendovi koji su bili pokrovitelj događaja (CLASSLA 2.0)!
Turnirski mečevi će se igrati onlajn u periodu od 2. do 6. novembra […] (CLASSLA 2.0).
Како се реч онлајн понаша у српском језику – да ли као придев или прилог, или можда као именица? Како је треба писати уз другу реч – спојено, одвојено или са цртицом? У даљем тексту настојаћемо да дамо одговор на ова питања кроз разматрање речника, правописних правила и свакодневне језичке употребе.
Шта кажу речници нових речи?
У речницима нових речи (Речник новијих англицизама, Српски речник новијих англицизама), реч онлајн одређена је најпре као непроменљиви придев (дакле, као придев који не разликује род, једнину и множину и не мења се по падежима) и дефинисан је као онај „koji se odvija, obavlja ili dobija dok je korisnik priključen na internet ili neku kompjutersku mrežu.” Неки од примера из речника који упућују на ову непроменљиву придевску употребу уз именицу били би: онлајн куповина, онлајн семинар, онлајн трговина.
Такође, у наведеним речницима, као пододредница, спомиње се и онлајн као прилог: „Polovina domaćinstava će moći da kupuje onlajn.” Поред тога, у Српском речнику новијих англицизама додата је још једна занимљива и, према нашем мишљењу, неочекивана пододредница, а то је онлајн као именица. Пример из Речника је: „Od sutra sve srednje škole i viši razredi osnovne prelaze na onlajn.” У другим речницима (који су нам били доступни) онлајн је забележено само као део полусложеница, на пример у Речнику нових речи у српском језику: онлајн-активист(а), онлајн-бонтон.
Шта каже свакодневна језичка пракса?
Подаци у језичком корпусу CLASSLA 2.0 (збирци текстова са интернета која може послужити истраживачима да прате како одређену језичку појаву употребљавају говорници српског језика) показују примере у којима се онлајн употребљава:
- и као придев: Sa ciljem provere postignutih efekata obrazovanja u onlajn okruženju, praktikuje se primena interaktivnih onlajn testova,
- и као прилог: Digitalno nasilje je bilo koji vid nasilja koji se dešava onlajn,
- и као именица: Prebacite se na onlajn, kada možete.
Последњи пример би се могао протумачити и тако да је изостављена друга реч после онлајн; међутим, подаци у корпусу заиста показују именичку употребу јер се онлајн јавља и са падежним наставцима: Odeljenja će biti podeljena u dve grupe, nastava će biti po sistemu „dan u školi, dan na onlajnu„; Sekretarijat NUNS-a biće do daljnjeg dostupan svim članovima putem telefona i оnlajnа. Ипак, у наведеном корпусу најчешћа је придевска употреба речи онлајн – уз именицу: […] Savremena osnovna škola i gimnazija rešila je da ih ipak povede na jedinstvenu onlajn-ekskurziju i tako donese najlepša mesta sveta u njihove domove; Prošle godine smo imali i posebnu regulaciju poseta s onlajnulaznicama.
Такође, на основу примера из корпуса, примећује се да неологизам онлајн може послужити као основа за грађење нових речи. Тако, проналазимо и суфиксиране лексеме попут: онлајнер, онлајнирати, онлајновање, онлајнски. Ови примери појављују се спорадично, па је питање колико ће постати део општег лексичког фонда српског језика.
Како писати онлајн када је придев?
Главно правописно питање у вези са лексемом онлајн тиче се начина писања ове речи уз другу именицу – да ли спојено: онлајнучионица, полусложенички: онлајн-учионица или одвојено: онлајн учионица? С обзиром на то да је онлајн лексема страног порекла, тачније непроменљиви придев који нема граматичке категорије својствене већини придева у српском језику, јављају се недоумице у вези са писањем спојева са овом речју. (О разноликости у писању сведоче и примери из корпуса, али и из горенаведених речника.)
Шта предлаже Правопис МС?
Питање састављеног и растављеног писања спојева двеју (или више) речи једно је од најкомплекснијих у Правопису. Наиме, сама правила нису најјасније дефинисана, па није лако извући прецизан закључак. Рецимо, према правилу из тачке 86а у актуелном Правопису МС, пишу се одвојено двочлани спојеви „чији је први члан непроменљива реч (најчешће страног порекла, новије су углавном англицизми), која се схвата као придев”; на пример: фер игра. Ако размишљамо у том смеру, можемо претпоставити да би и спојеве са онлајн (= непроменљива реч, страног порекла, англицизам) требало писати одвојено. Паралела се може повући са придевима кул, фенси и сл., који се пишу одвојено од именице. Међутим, овај проблем се даље усложњава, јер у другој тачки у Правопису, тачније у тачки 88, спојеви са онлајн написани су са цртицом: онлајн-трговина, онлајн-семинар. Дакле, остаје неразјашњено следеће питање: како ове примере довести у везу са тврдњом из тачке 86а, односно како актуелне правописне препоруке применити на случај са придевом онлајн?
Што се пак тиче свакодневне језичке праксе, у корпусу CLASSLA 2.0, поред примера полусложеничког и састављеног писања, као доминантан образац употребе издвојило се одвојено писање лексеме онлајн од именице.
Шта можемо закључити?
Неологизам онлајн у српском језику користи се за именовање и описивање активности на интернету као и појмова у вези са тим. Најчешће се употребљава као придев, али и, ређе, као прилог и именица (на онлајну). Када је реч о придевској употреби, онлајн спада у непроменљиве придеве који немају граматичке карактеристике већине придева у српском језику, али се ипак, под утицајем, пре свега, енглеског језика, све чешће користе. То различито понашање у односу на ‘стандардне’ српске придеве, утицало је на то да се јави неуједначеност писања именице уз придев онлајн – некад спојено, некад са цртицом, а углавном одвојено. Ипак, то што се нешто најчешће користи не значи да обавезно треба бити укључено у норму. Да би се дало прецизно решење за ову правописну недоумицу, потребно је детаљније сагледати постојеће нормативне препоруке, али и размотрити понашање лексеме онлајн у будућности.
