пише: Слободан Новокмет
Било гимнастички, шпански[1], тројански, скакач, патуљасти или арапски, белгијски, босански (брдски, балкански), бретоњски, булоњски, енглески, угарски, полукрвни или пунокрвни, дивљи или домаћи, Пегаз или Шарац, Буцефал или Зеленко, дорат, вранац, сивац, кулаш или алат, од коњске снаге[2] до новчанице од 100 динара[3], коњ је одувек био интерпретативно, симболички и семантички амбивалентна, вишесмислена и вишезначна појава пуна разне симболике и различите, надасве контрадикторне перцепције, и као „жртва зле судбине и лошег господара, и као узвишено и племенито створење”.[4]
Не подсећа нас Јежи Бартмињски без разлога у својој књизи Језик – слика – свет: Етнолингвистичке студије да је прва свеска „Речника народних језичких стереотипа” Валерија Писарека, која је и иницирала лингвистичка проучавања визије света и човека, садржала пре свих одреднице као што су коњ (koń), во (wół) или кукавица (kukułka). Никола Висковић[5], који се предано бавио зоолошком симболиком у светској култури и традицији, упућује нас у то да се у западнословенском наслеђу неговао култ коња као животиње која говори људским гласом, помаже слабијима и немоћнима и темељ је симболичке моћи ратничких и аристократских поредака. У хералдици је симбол за све врсте подвига за краља и отаџбину, од давнина изазивајући дивљење и представљајући моћ, издржљивост, посвећеност, свест о снази.
У његовом називу (па и деминутивима као што су коњић, коњиц и сл.) нашли смо у српском језику инспирацију за номинацију разних предмета који својим изгледом, наменом и сл. подсећају на коња, од гимнастичке справе издуженог трупа, у коју се могу уградити хватаљке, обложене кожом и постављене на четири ноге до разних зидарских направа, косих греда, спојница, дрвених ослонаца, ногара, подметача, шипки, сталака, штапова за поштапање, односно скелa, направa од дасака, називa за предмете који треба да издрже или понесу одређену тежину, тј. представљају ослонце и носаче за терет. Све у свему, од етнологије (народних игара и предмета за игру, шара у везу, кулинарских и других народних обичаја) до грађевине и људске анатомије (грудна, прсна кост), у Речнику САНУ бележимо 13 различитих значења за лексему коњ, са бројним подзначењима. Када се говори о вези човека и коња, коњ је за нас носилац сексуалне енергије, животворне снаге и плодности, снаге и похотљивости (пастув, ждребац, ајгир)[6], али и ознака за незграпног и глупог, ограниченог човека (Коњу један!) или некога ко је крупан, неспретан и трапав, од кљусета до парипа (немаран, површан, приглуп (а често физички јак човек, РСАНУ, односно здрав, снажан, а глуп, тврдоглав човек, РСАНУ).
Многи лингвисти, лингвокултуролози и истраживачи језика и културе (као што су Светлана Гољак, Гордана Вуковић и др.) слажу се у томе да је коњ, чак и када се сагледа упоредна слика више различитих језика, нпр. српског, руског, пољског и др., једна од животиња која је фразеолошки наjвиталнија и најзаступљенија. Он је у фразеолошком систему српског језика двојак симбол, и племените и мудре особе (За добрим се коњем бат чује; Добар се коњ и у штали нађе; Коња племенита боље влада слатка рука нег тврда узда),до онога ко тешко и напорно ради, ко се у послу злопати и кога муче и малтретирају (Радити као коњ; Тући некога као коња). Колико је весник добрих, позитивних вести и онога што је вредно хвале (Бити на коњу; И ми коња за трку имамо; Коња с магарцем не ваља поредити; Од магарца не створи коња) и доброг, високог положаја (Пасти с коња на магарца), симбол стасавања и мушкости (Доћи, дорасти (нарасти) до коња (и сабље)) толико је и амблем нечега што нема вредност, што је ситно и безначајно (Од мртва коња поткове) или некога ко је неинтелигентан, неразуман (Глуп као коњ). Њиме смо симболички представили и нешто што добијамо на поклон, а чему не треба, без обзира на вредност, приговарати (Дарованом (даровану, даровноме) коњу зуби се не гледају) и доброг човека коме се увек доста замера, приговара, изналазе рђаве особине (Добру коњу сто мана) и лоше дете које често израсте у доброг човека (Од плашљива ждребета много пута добар коњ изиђе).
Иако су им разни народи приписивали особине брзине, мудрости, чак и способности да лече и предсказују будућност, видели их као симболе снаге и младости, повезивали са богатством, племенитошћу, елеганцијом, потенцијом и енергијом, с друге стране није ништа необично некога дискредитовати и одузети му част речју коњослав или коњина,а омраженом новинару у јеку политичких и друштвених превирања поручивати преко друштвених мрежа да „Врати коњу главу”.
Да не бисмо даље од муве правили коња, али и да нам самар од коња не би био бржи, да закључимо: језичка и културна слика коња показује изразиту амбивалентност која одражава сложен човеков однос према снази, лепоти и племенитости коју код коња поштује, али истовремено жели и да контролише, на неки начин унизи и обезвреди не би ли себе поставио на више место. Од симбола витешких особина и животворне енергије до пејоративних номинација којима се означавају глупост, грубост или неспретност, језик нам сведочи да коњ није тек само назив за животињу, већ важан носилац колективних представа о телесности, моћи и људској природи, што га чини изузетно продуктивним и интерпретативно богатим елементом у етнолингвистичким и лингвокултуролошким проучавањима.
[1] шпански коњи мн. вој. врста жичане препреке (дрвени ногари оплетени бодљикавом жицом) којом се затвара пролаз, крстила (Речник САНУ).
[2] Термин испрва развијен да би се представила снага парних машина у поређењу са снагом коња, и коју је заменила стандардна јединица ват (W) и њена изведеница киловат (kW).
[3] Ранија новчаница од 100 динара (1968‒1990), црвене боје, са ликом коњаника; 1000 немачких марака (Речник српског жаргона Драгослава Андрића)
[4] Диана Продановић-Станкић 2004: Метафоре с називима животиња у српском и енглеском језику, (Зборник Матице српске за филологију и лингвистику 47/1–2).
[5] Nikola Visković 1995: Političke životinje (Politička misao 32/3–4).
[6] Метафора која је активна у многим језицима света (уп. норв. hingst; енг. stud; фр. étalon; ит. stallone и сл.).
(текст изворно објављен у часопису СЕНТ 75-76 (2026))
