Реч лингвисте

ДА ЛИ ИНТЕРНЕТ И СМС ПОРУКЕ УНИШТАВАЈУ СРПСКИ ЈЕЗИК?

Написао/ла Језикофил

пише: мр Владо Ђукановић (лингвиста, оснивач Лексикома и уредник емисије Пут у речи).

indexГодине 1850. један баук кружио је Европом – баук комунизма. Ко не зна о чему се ради (или је заборавио о чему се ради), нека погледа Манифест комунистичке партије Карла Маркса и Фридриха Енгелса. Како се сада и овде описује историја, тај баук није имао друга посла него да, стотинак година касније, уништи српски народ. Изгледа да године 2013. светом круже још неки бауци, али бар два – баук интернета и баук мобилних телефона – немају друга посла него да уништавају српски језик.

 Како то ради интернет? Укључите рачунар, пријавите се на интернет, кренете да сурфујете, кад тамо искочи баук и почне да уништава оно мало српског језика, слово по слово, реч по реч, реченицу по реченицу. Где год се окренете, само пустош српског језика коју тај баук оставља за собом. Ако пожелите да заварате баука па откуцате е‑поруку најлепшим српским језиком који знате, баук ће вам сигурно унаказити поруку, толико да нико никада више неће препознати ваш лепи српски језик.

 Како то раде СМС поруке? Укључите мобилни телефон, отворите оно где читате и пишете поруке, кад тамо други мали баук, ждерач српског језика – ви откуцате неку сасвим обичну реч, он прождере једно слово, ви откуцате лепу српску реч, он је замени одвратном страном речи, ви опет откуцате реч, он вам измеша слова, ви откуцате зарез, он га прогута, ви откуцате велико слово, он га смањи…

images

слика преузета са сајта jayesh.profitfromprices.com

 Немојмо се заваравати. Нема тих баука који уништавају српски језик. Ако уопште можемо говорити о уништавању српског језика, онда треба рећи да српски језик уништавамо ми који се њиме служимо и да у том послу свакога дана у сваком погледу све више напредујемо. Само ми и нико други. И морамо бити свесни да српски језик не уништавамо страним речима или правописним грешкама. Најбоље га уништавамо онда када не знамо шта хоћемо да кажемо, а говоримо, када немамо шта да кажемо, а пишемо.

 У причи о уништавању српског језика невини су и интернет и мобилни телефони. То су средства која нам омогућавају комуникацију, лакшу, бржу и масовнију него икада раније. За садржај су и даље одговорни људи који та средства користе. Интернет и мобилни телефони само показују какве су језичке навике људи и какав је њихов однос према свом језику. Ако нам се не свиђају језичке навике које видимо и чујемо посредством интернета и СМС порука, не би било добро да кривимо само друге људе. Требало би да се запитамо колико свако од нас, свакога дана, уложи напора да му језик буде елементарно уредан. Будите искрени према себи и оцените свој однос према свом језику поштено, на скали од 1 до 10. И верујте, биће вам јасније зашто нам је језик такав какав је. И на интернету и ван њега.

коментара

  • Форма СМС и других кратких порука ипак јесте на минимум један начин утицала на језик. Вратила је у употребу аорист. Ради уштеде простора, добар део људи ће се у поруци определити за варијанту „видех/урадих/одох” наспрам „видео сам/урадио сам/отишао сам”. Приметио сам да се код неких људи то одражава и на говор, што је лепа појава.

    Некако је пропаст домаћег школства коинцидирала са експанзијом употребе савремених средстава за комуникацију, па је у њима аутоматски виђен кривац за детериорацију језика, што је погрешно, али очекивано. Поставља се ипак питање: колико је заиста писмених људи било међу грађанима пре појаве интернета и СМС-порука? Да ли су људи раније били писменији, или једноставно њихова писанија нису била широко доступна, па нисмо могли да знамо да ли је неко писмен или неписмен све док не видимо неко његово писмо или какву другу поруку на папиру. С те стране, интернет нам макар даје увид у веома изражену неписменост грађана. Било би занимљиво спровести истраживање у коме би се упоредила писменост ученикȃ на писменим задацима данас и пре 20, 30, 40 година. Не бих се кладио у то да су ђаци данас много неписменији него раније. Не злоупотребљавају баш сва деца интернет. Многима интернет и те како помаже у едукацији.

    Објективан текст. Коначно да неко старији од 30 година стане у одбрану интернета.

    • Верујемо да сте у праву у вези са тим да је интернет само „омасовио“ свест о ниској писменој култури, пошто свакодневно бивамо сведоци различитих „разговорних“ текстова на порталима, форумима, коментарима итд., међутим парадоксално је, рекли бисмо, то што је писменост данас, с обзиром на то да се ипак све више и више људи школује и све су им више доступније и алатке за образовање, ипак већа него пре рецимо 50 година.

  • Има ту, и у интернет комуникацији, и у СМС-у занимљивих решења.
    Уста8, је2, и100, 7 за славски 100…

Оставите коментар