Реч лингвисте

Али ми, који гледамо и не верујемо чега све има у језику друштвених мрежа

Написао/ла Језикофил

У језику друштвених мрежа, доказује се, владају нарочита правила. Свако настојање да се стандардни српски језик доследно користи у приватним дописивањима и коментарима на интернету је безуспешно, не нужно због тога што су „људи неписмени” или зато што су „прескакали часове српског језика”, већ због тога што је и језик интернета посебан идиом и има своје особине.

У размени информација електронским путем врло је важна економичност, што доводи до формирања скраћеница. Тако настају врв, ткђ, нзм. Такође, атмосфера у приватној преписци није много другачија од атмосфере у приватном разговору. Стил који користимо бирамо, између осталог, у зависности од тога колико смо блиски са особом са којом се дописујемо. Било би врло необично да момак и девојка размењују формалне имејлове, пратећи сва правописна и граматичка начела српског језика. Па и тај наш пријатељ који ставља тачку на крају сваке поруке и не користи емоџије делује помало пасивно-агресивно или уштогљено, зар не?

И наша изложеност другим језицима (нарочито енглеском) на интернету може бити фактор који утиче на изражавање. Тако у језик на интернету, па и у разговорни српски језик продиру необичне конструкције попут ове дате у наслову текста.

(1) „Спаваћу само пола сата.” Ја који се будим након 7 сати: (instagram.com);

(2) Ја која се кријем у соби, јер су дошли мајстори за бојлер, али прислушкујем и шаљем супружнику коментаре на вибер: (instagram.com);

(3) Али ја која живим САМА и закључавам врата од купатила сваки пут кад уђем (twitter.com).

(4) Али ја која не пропуштам прилику да драмим и доживљавам нервне сломове пред сваки испитни рок (twitter.com);

(5) Колико сте наивни од нула до ЈА КОЈА ВЕРУЈЕМ ДА АКО САМ ПРЕМА НЕКОМЕ ДОБРА, БИЋЕ И ОН ПРЕМА МЕНИ? (twitter.com);

(6) Али сестра која каже: Што мени јављате да је тетка умрла, ја сам њу блокирала (twitter.com);

(7) Људи који расправљају о ајкулама а од додира с рибом имају само ослић за бадњи дан (twitter.com).

Да би постале стандардне, овим конструкцијама би се морало додати оно што се у граматици зове надређеном реченицом. На пример: Баш сам шашава ја, која живим сама и закључавам врата од купатила сваки пут кад уђем. Нервирају ме људи који расправљају о ајкулама, а од додира с рибом имају само ослић за Бадњи дан.

А ми то не радимо. Сасвим добро разумемо поруку која се овим конструкцијама шаље. Обично је врло експресивна: сматрам да сам шашав, симпатичан, наиван. Врло често описујемо себе (ја, који…). Започињемо их са али јер ова реч својим супротним значењем омогућава скретање пажње баш на оно што ми имамо да кажемо: после али увек долази нешто што је битно другачије од претходно реченог.  

 Одакле нам све ово?

(извор: instagram.com)

Можда се може сматрати да је продор оваквих конструкција подстакнут енглеским конструкцијама које допуњавају слике у мимовима: Me studying for exams / Ја који/кад учим за испите, а на слици је, рецимо, уплакана беба. По угледу на енглески језик, и језички садржај мимова на српском се допуњује сличном конструкцијом. Даље се конструкција осамостаљује и када нема приложеног визуелног садржаја, нпр. фотографије уплакане бебе. А онда конструкција стиже чак до разговорног језика.

(8) Ал’ ове екипе где једна мама има дете и онда све другарице сликају то исто дете (пример из разговора);

(9) Катарина која пита: „Ај ми неко каже да ли може да се обуче шортс напоље и стави ајлајнер” (пример из разговора);

(10) Али ја што мимо све дане имам бубуљицу испод обрве (пример из разговора).

Брзина продора оваквих конструкција у језик младих на интернету, па и у разговорни језик наводи нас да размишљамо о томе колико ће се оне у језику задржати. Било да у језику остану, било да ишчиле (како то обично буде са језички помодним формама), сигурно је да неће бити усамљена језичка иновација подстакнута језиком друштвених мрежа.

 

Литература:

Томашевић, А., Баги, М., „О нарочитој употреби релативних реченица у језику друштвених мрежа”, у: Зборник радова са XV научног скупа младих филолога Србије, Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет, 101‒112.

Мср Александра Томашевић

[Рођена 1996. године. Основне и мастер студије завршила на Филолошком факултету у Београду, на Групи за српски језик и књижевност. Студент докторских студија на Филолошком факултету и стипендиста Министарства науке, технолошког развоја и иновација, од 2022. ангажована на Институту за српски језик Српске академије наука и уметности, на Одсеку за стандардни језик. Добитник награде „Доситеја” 2019. године. Добитник стипендије за изузетно надарене студенте 2020. године. Учествовала на више конференција за младе филологе. Пише и објављује радове који се баве савременим језиком, нормативистиком и методиком наставе српског језика. Заинтересована за истраживање савременог српског језика, нарочито у области морфологије, синтаксе, семантике и прагматике.]

Оставите коментар