Реч лингвисте

Које су то речи које кријемо сами од себе?

Написао/ла Језикофил

Када је амерички комичар Џон Мaлејни пре извесног времена написао скеч за један хумористички програм, продуцент му је пришао и озбиљним тоном саопштио да у том скечу никако не сме да употреби реч ʼпатуљакʼ (енгл. midget). – Реч ʼпатуљакʼ – рекао је тада продуцент – постала је неприкладна колико и ʼреч на слово нʼ (енгл. n-word, која се користи уместо увредљиве речи nigger). Малејни је у свом духовитом маниру рекао да се не слаже, јер реч ʼпатуљакʼ обојица пишу и изговарају, а n-word не смеју чак ни да изговоре.

Ова мала анегдота из шоу-бизниса инспирисала нас је да размислимо о томе које су то још табу речи, речи које на неки начин кријемо од себе и од других као да носе неку магијску моћ и чије би изговарање или писање на неки начин могло да нас угрози.

Табу речи, или речи које покушавамо да заменимо неком другом речју, еуфемизмом, чак симболом, или да их графички онеобичимо, нису ништа ново у језику и обично су одвајкада везане за неке појмове који се сматрају штетним и опасним или спадају у сферу безобразних, тј. вулгарних, опсцених речи, које најчешће имају везе са псовкама, полним односом или деловима тела и телесним функцијама. Некад су имале и религијску конотацију, те у француском није било необично да се реч L’autre (ʼонај другиʼ) користи уместо речи ʼђавоʼ. Да у народу одувек постоји веровање у везу између имена и означених ствари и бића, тј. да ће изговарање одређених речи на неки начин призвати појмове које те речи именују, сведоче, на пример, називи за змију, забележени и у „Вуковом рјечнику”, као што су непоменица („она која се не сме поменути”), окаменица или поганица.

Међутим, случај који комичар Малејни описује нема толико везе са примордијалном магијском вером у моћ речи колико је производ једне политички коректне климе, која, макар у језику, покушава да исправи разне историјске и друштвене неправде према онима који су кроз историју и културу били угрожени или угњетавани, или да опсцене речи учини прихватљивијим, могли бисмо рећи умивенијим у јавном дискурсу. Макар у енглеском језику, за такве речи се најчешће користи формат x-word, где се табу реч своди на почетно слово, а остатак испуњава речју word. Тако је осим n-word (уместо увредљивог nigger) могуће срести и  f-word (уместо вулгарног fuck), али и њене варијанте као што је f-bomb. Други примери x-word формата у енглеском језику су нпр. и c-word (уместо вулгарног cunt, или као замена за cancer, тј. рак), b-word (енгл. bitch) или  r-word (енгл. racism). У једном истраживању из 2005. г. које је обухватило листове Гардијан и Обзервер, утврђено је да је f-word најчешће употребљавана заменска реч, док је на другом месту c-word.

Наравно, у енглеском језику постоје и други начини да се тобоже непожељне речи маскирају, а то је скраћивање или свођење различитих синтагми и израза на почетна слова, као што су FU (fuck you), WTF (what the fuck), AF (as fuck), MF (motherfucker) и др., којих су пуне друштвене мреже где се очигледно води рачуна о фином изражавању, a o скраћеницама у индустрији ласцивних филмова може се написати посебно истраживање. Такође, ту су и разне тачкице, звездице или цртице, које могу да попуне простор одређених речи уместо њихових слова, нпр. s*** (shit), fu*k (fuck), t–s (tits) и сл., или различити симболи који се користе уместо речи, нпр. $@#% (што је, на пример, чест начин како се у стиповима обележавају опсцене речи и што има посебан назив – grawlix).

Ни српски језик није изузетак од овог обичаја да се одређене речи или чак читави изрази на неки начин прикрију или ублаже. То се често постиже скраћивањем, тј. прављењем акронимских скраћеница од појединих израза. Тако ћемо често прочитати да нешто иде у пм, као у следећем примеру који смо нашли преко корпуса PDRS 1.0:

(1) Struja ide u PM, benzin odavno u PM, sve cene idu u PM , plate sve manje (021.rs).

Такође, један од начина да се реч мало камуфлира јесте да се лиши самогласника, као у случају честог начина редукције познате домаће поштапалице на јбг или ybg, и глагола јбм (ти):

(2) Jbg nasi politicari ne vide koliko je Srbija bogata i kako mogu da se jos vise privuku turisti i naravno ono sto njih zanima da se zaradi novac (telegraf.rs);

(3) Uhhh jbm ti zivot Svi su oni isti,i jedni i drugi (krik.rs).

Није необично да се табу или опсцена реч на неки начин ублажи тиме што ће јој се почетни слово заменити неким супституентом из страног алфабета, као у примеру:

(4) Zbog takvih kao sto je @Predrag, ova zemlja ode u qurac (jugmedia.rs).

Ово нису једини начини да се речи и изрази мало ушминкају и дотерају за јавну употребу и свечани понор у јавну сферу употребе. У телевизијским емисијама улогу каквог цензора или коректора оваквих табу речи обавља резак звук пиштања који прикрива сваку опсценост и вулгарност, а он се може у својој ономатопејској реализацији употребити и у писаној форми:

(5) Mamu ti je(biiip!)em, mene li si našao da zaje(biiip!)avaš, a? (vukajlija.rs).

Такође, чест начин да се на друштвеним мрежама прикрије нека вулгарна реч јесте и замена неких слова у њој тачкицама, нпр. пи…ка, ку…ва, или звездицама, нпр ду**, си**, или да се употреби нека друга заменска реч наместо очекиване, нпр. иди у першун и сл.

Као што видимо, табу речи се често не сматрају прикладним у датом контексту, било да је у питању њихова друштвена неприхватљивост или су део опсценог вокабулара који се генерално сматра непожељним и неприкладним у јавној сфери. Међутим, чињеница је да оне постоје и да је њихово прикривање разним лукавим језичким методама само нека врста друштвене и језичке игре коју међусобно играмо у прећутном договору да их тобоже не користимо или да их користимо тако што смо на њих навукли какав језички презерватив, као када пушач залепи никотински фластер уместо да сочно запали цигарету.

пише:

Слободан Новокмет

Истраживање спроведено уз подршку Фонда за науку Републике Србије, 7750183, Јавни дискурс у Републици Србији – PDRS

Литература:

Katarina Lindahl (2008): The x-word and its usage: Taboo words and swearwords in general, and xwords in newspapers, University of Gothenburg.

Richard Nordquist (2019): What the @#$%&! Is a Grawlix?, https://www.thoughtco.com

Оставите коментар